Izvor: Politika, 27.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Samo Miličić napredovao
Od izveštača "Žurnala"
SAITAMA – 26. avgusta – U razmišljanjima naših igrača koji su poslednji put zajednički reprezentovali Srbiju i Crnu Goru provejava uverenje da se više nije moglo. Naišli su na Španiju. I bolje od sebe.
Gubili smo od "crvene furije" i kad su "plavi" dres nosili reprezentativci većeg rejtinga, sa mnogo više internacionalnog iskustva. Međutim, nije u tome problem. Da su pobedili Nigeriju ne bi izabranici Dragana Šakote već u osmini >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << finala ukrstili koplja sa jednim od četiri najozbiljnija pretendenta na svetski tron. Nemačka bi sigurno bila lakši rival. Što nije došlo do tog susreta – sami su krivi.
Praktično je poraz od basket ambasadora najmnogoljudnije zemlje Afrike, jedini neočekivan rezultat koji smo postigli u Japanu, na 15. Svetskom prvenstvu. Oko toga se sve vrti.
Uzrok poraza je u glavama igrača. Samo oni znaju da li su precenili ili potcenili državni tim koji između sebe komunicira na engleskom jer su većina igrača rođeni na tlu SAD, odakle je i trener. To je referenca koja kod pametnih ne bi smela da dovede do opuštanja. Možda su zaista isuviše bili impresionirani činjenicom da su prvi put na Svetskom prvenstvu...
Objektivan hendikep bilo je dugo pauziranje Vuleta Avdalovića zbog povrede uoči Mundobasketa. A, on je pravi samo kad je u punom trenažnom procesu. Igrali smo i bez Branka Jorovića, jedinog autentičnog krilnog igrača, a Branko Cvetković, koji se nametnuo na kontrolnim utakmicama, zbog teže povrede ostao je na lečenju u Beogradu. Verovatno bi razornim šutem dosta koristio, iako je u akciju upao sa rezervnog spiska kandidata. U meču sa Venecuelom povredio se i Ognjen Aškrabić: dva susreta sa najjačima, Argentinom i Španijom, plavi su odigrali bez njega.
One, koje iz razno-raznih razloga nisu bili u državnom timu, a po kvalitetu imaju mesto u njemu, nećemo pominjati jer je Mundobasket u Japanu i zamišljen kao prilika za sticanje iskustva i regrutovanje novih reprezentativaca.
Ko se nametnuo i ko se može zadržati u državnom timu Srbije, ako selektor Šakota uopšte bude u mogućnosti da okupi one najvišeg rejtinga?
Igor Rakočević je jedini bio branilac titule pravaka sveta iz Indijanapolisa. Od Olimpijskih igara u Atini 2004. on je jedan od nosilaca igre. U Japanu mu se pridružio još samo Darko Miličić, na kojem bi godinama mogao da se nadograđuje naš nacionalni tim. Treći čovek se nije pojavio. Parametar su prirodno utakmice koje smo izgubili.
Avdalović iako starter ostao je u statusu kakav je imao i ranije. S tom razlikom što je u Japanu, sa iskustvom tri velika takmičenja, imao mnogo više prostora u napadu. Nije bio kreator i realizator. Ispod svog standarda.
Kosta Perović je igrao koliko i pre tri godine, na debiju u Švedskoj.
Iskusni Goran Nikolić je protiv Argentine mogao da se proslavi. Miroslav Raičević, iako sa velikom šansom, delovao je zbunjeno. Obojica su igrala na mestima na kojima ne igraju u klubovima. Kao do povratka Jorovića, Uroš Tripković. U sličnoj situaciji bio je i Marko Marinović.
Bojan Popović je odigrao prema očekivanju, kao drugi plejmejker, što je i u Dinamu. Mile Ilić je malo igrao, Perović još manje.
Da zaključimo: samo je Miličić porastao u Japanu. Ostali su, manje više, ostali na pozicijama na kojima su bili i pre Mundobasketa.
Proklamovani proces podmlađivalja, gledano sa tog aspekta, nije naročito uspeo. Najmlađi su igrali manje nego iskusni. Ipak, je rezultat uvek primaran.
Japan je bio prolazna stanica ka Evropskom prvenstvu u Španiji gde bismo trebali da izborimo direktnu vizu za olimpijadu u Kini (finalisti) ili barem kroz kvalifikacije (plasman do šestog mesta). Ono što su pružili plavi samuraji ništa ne garantuje, ali oni su barem želeli da igraju. Zato im se i nema šta zameriti.
--------------------------------------------------------------------------
Uspeh Tanjevićeve "formule"
Od izveštača "Žurnala"
SAITAMA, 26. avgusta – Ibrahim Kutlaj je dobro poznat našoj javnosti još od 1997, kada je igrao za mladu reprezentaciju Turske na Svetkom prvenstvu. Srećnog, kao što je bio posle pobede nad Slovencima, videli smo ga samo na Evropskom prvenstvu u Turskoj 2001. kada je njegov tim osigurao plasman u finale.
– Dosta je emocija, jer je ovo bila izuzetno značajna utakmica za nas, napravili smo veliki uspeh plasmanom u četvrtfinale. Nadam se da ćemo nastaviti u ovom ritmu, možda se i probiti u polufinale, mada će to biti izuzetno teško, s obzirom da naspram sebe imamo olimpijske prvake.
Kako je biti "stariji brat" u ovako mladom timu?
– Izvanredno. Nema potrebe da im puno pričam, oni znaju šta treba da rade. Ponekad ih samo posavetujem, prenesem im određena iskustva, ali kada uđu u igru i oni pomažu nama starijima.
Uloga Tanjevića u uspehu?
– Upravo je Tanjević verovao u spoj mladih igrača i nas. Ponekad su oni igrali više, sve zahvaljujući tome što on u njima vidi budućnost.
--------------------------------------------------------------------------
Nemci se provukli
Zahvaljujući Dirku Novickom i Ademoli Okuladži, ali i Imeu Udoki čije polaganje u poslednjim sekundama meča nije prošlo kroz obruč Nemci su se provukli i u četvrtfinalu će igrati sa Amerikancima.
Ibekve, Avodžobi i Muoneke tokom cele utakmice su disali Nemcima za vrat, ne dozvolivši im ni jednog trenutka da se odlepe i odahnu. Panceri su u poslednji minut ušli sa samo dva poena prednosti – 78:76. Mithat Demirel je izgubio loptu, a Avodžobi je potom 35 sekundi pre kraja sa linije bacanja smanjio na jedan poen razlike. Nemci su išli na dug napad, sa idejom da ga završi Dirk Novicki. Statistički gledano najbolji igrač dosadašnjeg dela prvenstva nije bio precizan što je Nigerijcima odškrinulo vrata senzacije.
Neiskustvo je tada došlo do izražaja Ere je izgubio loptu, ali su mu se posle tajm-auta panceri revanširali istom merom. Loptu je dograbio Udoka, imao priliku da se proslavi, ali je bio neprecizan.
--------------------------------------------------------------------------
Četiri favorita
Na pitanje ko su favoriti, Šakota odgovara:
– Nisam imao prilike da gledam Amerikance koji bi po snazi igrača trebalo da budu favorit broj jedan. Uz Španiju koja od prvog trenutka priprema do sada nije pala u formi, a visok nivo lako održava igrom koja je dostigla perfekciju. Tu su naravno Grci i Argentinci. Pod uslovom da dignu formu mogu se očekivati kao polufinalisti. Uostalom i završili su kao prvaci grupa.
[objavljeno: ]
