Izvor: B92, 06.Mar.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Samit EU u senci sukoba oko klime
Berlin -- Samit Evropske unije proteći će u senci sukoba među članicama oko utvrđivanja spiska obavezujućih mera za zaštitu klime.
Nemački mediji, pozivajući se na vladine krugove, pišu da savezna kancelarka Angela Merkel, uprkos protivljenju dela država EU, ne odustaje od namere da se utvrde konkretni ciljevi u zaštiti klime, čije će ostvarivanje biti obavezno. Međutim, 11 zemalja protivi se njenoj nameri da uvede i neke dodatne mere. Samit EU održava se 8. i 9. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << marta u Briselu.
Prema navodima nemačkih zvaničnika, vlade svih zemalja EU su se načelno saglasile da se preuzme obaveza da se emisija CO2 i drugih gasova koji razaraju ozonski omotač do 2020. godine smanji za 20 odsto u odnosu na 1990.
Medjutim, još 11 zemalja protivi se nameri nemačke kancelarke (koja je tokom devedesetih u vladi kancelara Helmuta Kola bila ministarka ekologije) da se utvrdi i obaveza da se do 2020. godine udeo energije iz obnovljivih izvora poveća na 20 odsto proizvodnje.
Obavezujućim merama zaštite klime protive se zemlje koje, kao Francuska, mnogo energije dobijaju iz atomskih elektrana i nove članice EU, koje strahuju da će im zbog njih biti usporen privredni razvoj.
Zaštita klime biće jedna od glavnih tema na predstojećem samitu EU. Kancelarka Angela Merkel najavila je u jednom novinskom intervjuu da će biti usvojen "akcioni plan o zaštiti klime i energetskoj politici, i to tako konkretan kakav nije postojao u istoriji Evropske unije".
Ona je naglasila da među članicama "postoji temeljna saglasnost da EU (kada je reč o ekologiji) mora da ima ulogu predvodnika u svetu, da bi i od drugih zemalja, kakve su SAD, Kina i Indija, mogla da traži da preuzmu međunarodne obeveze (za zaštitu klime)".
U nacrtu izveštaja Ujedinjenih nacija o klimi, koji tek treba da bude objavljen, navodi se da je čovečanstvu ostalo manje od 15 godina da uvođenjem novih tehnologija preduzme mere za sprečavanje klimatske katastrofe.
Ukoliko se najkasnije do 2020. godine emisija štetnih gasova (CO2, metana i diazot-monoksida) suštinski ne smanji, zagrevanje Zemljine kugle dostići će takve razmere da "popravke" više neće biti moguće.
Da bi se sprečila klimatska katastrofa, potrebno je da se širom sveta do 2030. godine u razvoj novih tehnologija koje ne uvećavaju emisiju štetnih gasova uloži oko 12,6 hiljada milijardi evra, navodi se u nacrtu izveštaja Ujedinjenih nacija.
Nemačka je zaštitu klime i energetsku politiku uvrstila među aktivnosti od najveće moguće važnosti tokom šestomesečnog predsedavanja Evropskoj uniji.
