Izvor: B92, 22.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Samit EU - barem nekakav dogovor
Brisel -- Lideri EU postigli su načelni sporazum o nazivu funkcije, ulozi i ovlašćenjima budećeg predstavnika za spoljnu politiku Unije.
Do sporazuma došlo je drugog dana ključnog samita EU na kojem je trebalo da započnu pregovori o sporazumu za reformu institucija Unije, koji bi zamenio predloženi Ustav EU, pre dve godine odbačen na referendumu u Francuskoj i Holandiji.
Prema dogovoru, šef spoljne politike biće nazvan Visoki predstavnik EU i biće, takodje, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << potpredsednik Evropske komisije, izvršnog tela EU, ali neće imati titulu "ministar spoljnih polova" kako je bilo predloženo u odbačenom Ustavu.
Nova funkcije će kombinovati pozicije koje sada drže šef za spoljnu politiku Havijer Solana, koji podnosi izveštaje vladama EU i uglavnom se bavi kriznim situacijama, i Komesara za spoljne odnose, što je trenutno Benita Ferero-Valdner, koja kontroliše budžet za pomoć Evropske komisije i osoblje koji se bavi spoljnim odnosima.
Novi šef spoljne politike EU predsedavaće sastancima ministara spoljnih poslova zemalja EU, kao i usaglašavati delovanje nacionalnih i EU diplomata.
Druga sporna tema na današnjim razgovorima bila je klauzula o slobodnom tržištu EU.
Britanski premijer Toni Bler i predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo tražili su način da EU učine privlačnijom za biznis i otvaranje novih radnih mesta. Oni su nastojali da se u preambuli sporazuma spomenu otvoreno i neometano tržište kao cilj kojem će se težiti.
Nemačka kancelarka Angela Merkel, domaćin samita kao lider zemlje koja trenutno predsedava EU, rekla je da se radi i na izmenama sistema glasanja u EU čemu se protivi Poljska jer bi se time favorizovale članice sa više stanovnika poput Nemačke.
Poljski zvaničnici su izjavili da nije postignut sporazum o glasanju.
Jedan viši zvaničnik EU je rekao da su Nemačka, Francuska i Litvanija pripremili "kompromisni paket" za Poljsku koji će dati neku vrstu kompenzacija ako prihvati sistem glasanja koji podržavaju sve ostale članice EU. Novi sistem glasanja počeo bi da važi 2014. umesto 2009. godine kako je prvobitno planirano.
Zastupnici reformi u EU smatraju da su promene potrebne kako bi proces odlučivanja bio efikasniji, kao i zbog daljeg proširivanja i suočavanja sa izazovima poput klimatskih promena.
.jpg)
