Izvor: Vostok.rs, 18.Jun.2014, 14:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sami vole da ih varaju?
18.06.2014. -
Kako je ovih dana saopštio nemački list «Frankfurter Allgemeine Zeitung», specijalni komitet za istragu delatnosti američkih specijalnih službi u Nemačkoj, formiran u bundestagu, pristupio je praktičnom radu. Pri tome, kako piše izdanje, članovi komiteta ”bacili su kritički pogled” ne samo na tajne službe SAD, već i na sopstvenu obaveštajnu službu BND.
U prilično suzdržanim tonovima izdanje govori i o prvim zaključcima koji su se čuli na >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << zasedanju komiteta. Mišljenje uglednih pravnika svelo se na to da su predstavnici američkih obaveštajnih službi vršili na teritoriji Nemačke delatnost sličnu sakupljanju i čuvanju personalnih podataka o svojim građanima koju je vršila specijalna služba Nemačke. To je dopustivo samo uz strogo poštovanje ustavnik i pravnih normi u zemlji. Ipak predstavnici Agencije za nacionalnu bezbednost SAD koji su se u Nemačkoj bavili elektronskom špijunažom, kako smatraju naučnici pravnici, nisu previše obraćali pažnju na pravne nijanse.
Treba napomenuti da je skandal oko nezakonitog prisluškivanja političara i običnih građana u Nemačkoj, kao i u drugim zemljama EU, izbio pre dve godine, posle raskrinkavanja bivšeg saradnika Cije Edvarda Snoudena. Prema njegovim podacima, specijalne službe SAD su presrele više od 70 miliona telefonskih razgovora građana zemalja EU. Kako je saopštio nemački nedeljnik Špigel, ANB je mesečno pratila 500 miliona kontakata nemačkih građana u telekomunikacionim mrežama, uključujući Internet-prepisku, saopštanja elektronske pošte, telefonske pozive i SMS poruke. Objekat elektronske špijunaže bila je sam kancelar Nemačke Angela Merkel i niz drugih vodećih nemačkih političara.
Prema podacima Internet-portala Euronjuz, uređaje za prisluškivanje specijalne službe SAD su postavile u predstavništvima EU u Njujorku i Vašingtonu, a po podacima austrijskog lista «Die Presse» i u bečkom ofisu Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju, u štabu drugih međunarodnih organizacija. To je jedna strana stvari. Druga se sastoji u tome što su američki profesionalci za elektronsku špijunažu imali pod rukom njihove kolege iz Nemačke i drugih zemalja EU. Prema saopštenjima nemačkog «Süddeutsche Zeitung», Služba za zaštitu ustava Nemačke (kontraobaveštajna služba), predala je američkoj strani 2013. godine 1163 grupa podataka o raznim kategorijama građana. Ove godine broj ovih podataka će biti još veći. Podaci se predaju obaveštajnim službama kopnenih snaga i ratnom vazduhoplovstvu SAD, kao i FBR. Ali najveći deo je namenjen Ciji.
Kako piše Špigel, u Nemačkoj pod diplomatskim pokrićem deluje preko 200 saradnika američkih specijalnih službi. Oni vrše elektronsku špijunažu, između ostalog bave se prisluškivanjem samih Nemaca. Pored toga, za ANB rade stotine službenika privatnih firmi. A ovih dana mediji su objavili otkorvenje bivšeg agenta ANB Vejna Medsona o tome a 7 zemalja članica EU ima tajne sporazume sa SAD o pružanju dostupa svojim elektronskim mrežama Amerikancima. To su Velika Britanija, Nemačka, Francuska, Italija, Španija, Holandija i Danska. Zamenik direktora Instituta za političku i vojnu analizu Aleksandar Hramčihin nema iluzije povodom istraga koje se vode:
- Ako postoji tehnička mogućnost kontrole i praćenja, ona će biti realizovana. I ma šta političari govorili tim povodom, specijalne službe će nastaviti svoju delatnost. Amerikanci sasvim otvoreno odgovaraju na sve ispade evropljana — mi smo špijunirali i špijuniraćemo i dalje. Protiv toga se može boriti samo tehničkim metodama.
Ali ko će se boriti? Špigel dolazi do zaključka da vlade Nemačke i drugih suseda iz evropskog doma znaju za kontakte svojih specijalnih službi sa američkim i čak ih podržavaju. Padaju nam na pamet stihovi ruskog pesnika Aleksandra Puškina: Lako me je prevariti, sam se rado varam.
O realijama ”predivne komunikacione realnosti” po izrazu lista «Frankfurter Allgemeine Zeitung», u kojoj vrši svoju delatnost komitet za istragu rada specijalnih službi, govori ovakva epizoda. Šef komiteta demohrišćanin Patrij Zensbrug saopštio je njegovim članovima da neko stavlja na Tviter saopštenja i fotografije o toku zasedanja, što je najstrože zabranjeno. Ne treba činiti to, primetio je filozofski Zensburg, jer veoma je prosto utvrditi autora. Kako se kaže: ima li pitanja? Nema pitanja.
Oleg Severgin,
Izvor: Glas Rusije, © Kollaž: «Golos Rossii»
