Izvor: Politika, 26.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sahranjen Boris Jeljcin
Moskva – Na groblju Novodevičjeg manastira u Moskvi juče je uz visoke državne počasti u prisustvu porodice, najviših ruskih državnih funkcionera, stranih državnika, zvaničnika i političara i prijatelja, sahranjen prvi izabrani predsednik Ruske Federacije Boris Jeljcin. Sahrani Jeljcina, preminulog 23. aprila, u ime Vlade Srbije prisustvovali su ministar za unutrašnje poslove Dragan Jočić i ministar za nauku i zaštitu prirodne sredine Aleksandar Popović.
Prethodno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je ceremonija opraštanja od prvog predsednika postsovjetske Rusije održana u moskovskom Hramu Hrista Spasitelja, čiju je izgradnju Jeljcin pomagao, i – prvi put za 113 godina ruski lider je sahranjen po pravoslavnim običajima.
Opelo su služili patrijarhov vikar arhiepiskop Arsenije, najstariji član Svetog sinoda Ruske pravoslavne crkve mitropolit Juvenalije, mitropolit smoljenski i kalinjingradski Kiril i kalužski i borovski Kliment.
Pred opelo, pročitana je poruka ruskog patrijarha Aleksija Drugog koji je istakao da je Jeljcin na sebe preuzeo odgovornost za sudbinu zemlje u teško i opasno vreme, a da se u njegovoj sudbini "odrazila celokupna dramatična istorija 20. veka".
Od prvog predsednika RF oprostili su se najviši predstavnici ruske vlasti, ruski predsednik Vladimir Putin, premijer Mihail Fratkov, potpredsednici vlade Sergej Ivanov i Dmitrij Medvedev, ministri, predsednici gornjeg i donjeg doma ruskog parlamenta i najbliži saradnici iz vremena Jeljcinovog osam i po godina dugog mandata.
Na sahranu su u Moskvu doputovali predstavnici približno 20 država, između ostalog bivši predsednici SAD Džordž Buš stariji i Bil Klinton, predsednik Nemačke Horst Keler, nekadašnji predsednik Finske Mauno Koivisto i ministar inostranih poslova Švedske Karl Bilt. Iz Italije je sahrani prisustvovao bivši premijer Đulio Andreoti, Veliku Britaniju predstavljali su vojvoda od Jorka Endrju i bivši premijer Džon Mejdžor, komesar EU za spoljne poslove i odnose sa susedima Benita Ferero-Valdner, Francusku ministar spoljnih poslova Filip Dust-Blazi, a poljsku delegaciju predvodio je bivši predsednik Leh Valensa.
Iz Kanade je u Moskvu doputovao bivši premijer Žan Kretjen i iz Bugarske bivši predsednik Željo Želev. Na sahrani je bio i ukrajinski premijer Viktor Janukovič, predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko, Jermenije Robert Kočarjan a zvaničnu delegaciju Gruzije predvodila je predsednica Skupštine Nino Burdžanadze.
Od Jeljcina su se oprostili i predsednik Kazahstana Nursultan Nazarbajev, Turkmenistana Gurbanguli Berdimuhamedov, premijeri Tadžikistana i Kirgistana Akil Akilov i Alzambek Atambajev, kao i predstavnici pribaltičkih republika.
Pripadnici Moskovskog garnizona ispalili su počasni plotun, a ispred Novodevičjeg groblja bila je formirana kilometarska kolona sa više hiljada ljudi, koji su dočekali kovčeg sa telom bivšeg ruskog predsednika. Više od 20.000 građana Moskve se tokom protekla 24 sata oprostilo od Jeljcina u Hramu Hrista Spasitelja.
Jeljcin je umro prekjuče, u 77. godini, posle šest preživljenih infarkta i nakon što su se kardiolozi i lekari Centralne kliničke bolnice u Moskvi 12 dana borili za njegov život.
--------------------------------------------------------------------------
Skandal u Dumi
Moskva – Deputati ruske Državne dume odali su juče minutom ćutanja poštu prvom izabranom predsedniku Rusije Borisu Jeljcinu, koji je preminuo u ponedeljak, dok su za to vreme poslanici frakcije Komunističke partije Rusije (KPRF) sedeli u klupama, odbijajući da ustanu i odaju poštu Jeljcinu.
Tokom rasprave o dnevnom redu, poslanici KPRF su pokušali da objasne svoje ponašanje i pri tom oštro kritikovali Jeljcinovu politiku, a u jednom trenutku je deputat Mihail Zapoljev rekao da bi trebalo "zabiti glogov kolac" na grob prvog predsednika. "Dajte da ne budemo samo političari, nego i ljudi, hajde da danas u ovoj sali ne bogohulimo", apelovao je na komuniste prvi zamenik predsednika Dume Oleg Morozov, preporučivši im da "takve izjave ostave za mitinge a ne za zdanje Dume i to na dan sahrane", prenela je agencija Itar-Tas.
Jeljcin, koji je bio inicijator zabrane Komunističke partije Sovjetskog Saveza i bilo kakvih komunističkih organizacija, 1996. godine izabran je drugi put za šefa države, pobedivši u drugom krugu upravo lidera ruskih komunista Genadija Zjuganova.
Kampanja je bila toliko zaoštrena i podeljenost javnosti na pristalice "povratka na staro" i "nove Rusije" toliko velika, da je bivši predsednik tokom nje hospitalizovan zbog problema sa srcem.
Na sednici Dume zamenik predsednika donjeg doma parlamenta i lider Liberalno-demokratske partije Vladimir Žirinovski predložio je komunistima da posle jučerašnjeg skandala vrate mandate, jer se u Dumi nalaze "upravo zahvaljujući ustavu koji je stvorio Jeljcin". "Umro je šef države, odlazi cela epoha. Ovo je nedolično", negodovao je Žirinovski, ali Duma nije želela da na dan žalosti glasa o njegovom predlogu o povlačenju mandata poslanika komunističke frakcije.
Zjuganov, koji se nalazi na latinoameričkoj turneji, odbio je za medije da komentariše Jeljcinovu smrt, rekavši da "kao istinski patriota, koji poznaje pravila ruskog života i pravoslavlja" ne želi da da komentar. "Lepih reči za njegovu politiku nemam, a loše ne želim da govorim", rekao je on.
Tanjug
[objavljeno: 26.04.2007.]
