Izvor: Kurir, 18.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SVETE, POČUJ!
Želim da živim kao sva normalna deca, kaže Slobodanka Tasić, čije je pismo na sednici SB pročitao Boris Tadić
BEOGRAD - Slobodanka Tasić, petnaestogodišnja devojčica iz kosovskog zaseoka Čuljkovce u opštini Novo Brdo, napisala je potresno pismo o životu dece u južnoj srpskoj pokrajini koje su imali prilike da čuju svi ambasadori zemlja članica Saveta bezbednosti UN. Njeno svedočenje je preksinoć na sednici u Njujorku pročitao lično predsednik Srbije Boris Tadić.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << />
U razgovoru za Kurir Slobodanka priča kako se osećala dok je slušala kako predsednik izgovara njene reči, zašto se obratila baš njemu i šta bi njeno detinjstvo moglo da učini srećnijim i normalnijim.
- Imala sam jaku tremu kada je predsednik Tadić počeo da čita moje pismo, a opet mi je nekako bilo mnogo drago. Ne zato što je to moje pismo, nego zato što će ambasadori svih tih zemalja moći da čuju o mom detinjstvu i detinjstvu druge dece sa Kosova.
Zašto si pisala baš predsedniku?
- Imala sam prilike da ga sretnem tri puta do sada, 2005. i 2007. na Tari, i nedavno, kada sam sa drugom decom krenula u Rumuniju, on nas je dočekao u Beogradu. Lepo smo popričali i zaključila sam da stvarno brine o deci na Kosovu.
Jesi li mu tada pričala o svom životu?
- Jesam, ali pošto baš i nije bilo previše vremena za razgovor, a ja sam imala mnogo toga da mu kažem, odlučila sam da mu pišem. I bila sam ubeđena da će pismo pročitati čim sam ga poslala pre nekoliko dana.
Predsedniku si napisala da je strah postao tvoj nerazdvojni drug. Šta bi trebalo da se promeni da prestaneš da osećaš strah i da budeš srećna?
- Mnogo toga. Prvo da imam slobodu kretanja i da situacija ovde prestane da bude napeta. Želim da živim kao sva normalna deca.
S kim živiš?
- Sa dedom, tetkom, majkom i bratom. Moj tata je nestao 1999. i otad o njemu ne znamo ništa.
U čijoj kući živite?
- U dedinoj, moja rodna kuća je spaljena.
Ima li u tom zaseoku još dece?
- Ovde živi malo ljudi, mojih vršnjaka nema. Nemam s kim ni da popričam osim sa bratom, koji je dve godine stariji od mene.
Kako provodiš slobodno vreme, ima li neke zabave?
- Kada ima struje, gledam televiziju, a kada smo u mraku, čitam ili pišem pesme. [ antrfile ]
VUKOVAC
U koju školu ideš?
- U srednju ekonomsku.
Kakav si đak?
- Vukovac.
Je li škola daleko?
- Od mog sela jeste, jer se nalazi u Koretištu. Zato moram da putujem autobusom.
Je li bezbedno da tako putuješ?
- Nije, ali moram.
OPISALA SVE STRAHOTE
Doskorašnji predsednik opštine Novo Brdo Petar Vasić kaže za Kurir da devojčicu Slobodanku Tasić i njenu porodicu odlično poznaje, jer žive u blizini.
- Slobodanki sam u petom razredu predavao matematiku. Moram da naglasim da osim što lepo piše odlično i računa, imala je čistu peticu - priča Vasić, koga je pismo bivše učenice predsedniku oduševilo. Dodaje da je Slobodanka prilično verno i iskreno opisala strahote u kojima žive.
- Ovde fiksnih telefona nema, struju imamo tri sata, a onda je narednih pet ne bude - objašnjava Vasić.
