Izvor: Kurir, 14.Dec.2011, 18:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
STOTA GODIŠNJICA OSVAJANJA JUŽNOG POLA
Na minus 40 okupljeni su se podsetili 14. decembra 1911, kada je norveški istraživač postavio zastavu rodne zemlje na najjužniju tačku planete
OSLO - Polarni avanturisti, naučnici i norveški premijer okupili su se na mestu na kojem je istraživač Roald Amundsen pre 100 godina postao prvi čovek koji je osvojio Južni pol.
Na temperaturi od minus 40 stepeni Celzijusovih i pod vedrim nebom, okupljeni su se podsetili 14. decembra 1911, kada je norveški istraživač >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << postavio zastavu rodne zemlje na najjužniju tačku planete.
"Ovde smo kako bismo ukazali počast jednom od najvećih dostignuća u ljudskoj istoriji", kazao je norveški premijer Jens Stoltenberg prilikom otkrivanja Amundsenove skulpture od leda. Nekoliko ekspedicija došlo je na skijama preko Antarktika kako bi prisustvovalo ceremoniji, koju je direktno prenosila norveška televizija NRK.
"Naše poštovanje prema Amundsenovom poduhvatu pre 100 godina raslo je dok smo putovali njegovim skijaškim tragovima i osećali fizički izazov kroz koji je on prošao", rekao je direktor Norveškog polarnog instituta Jan-Gunar Vinter.
Vinter je odustao od učešća u ekspediciji koja je pokušala da pređe celu Amundsenovu rutu na skijama - 1.300 kilometara - do Južnog pola, i avionom je prešao poslednji deo puta. Stoltenberg je odao počast i britanskom istraživaču Robertu Falkonu Skotu, koji je izgubio trku od Amundsena i stigao na Južni pol mesec dana posle Norvežanina. Tamo je pronašao Amundsenov šator, norvešku zastavu i pismo od norveškog istraživača. Skot i njegova četvorica saputnika poginuli su pri povratku sa Južnog pola.
"Skot i njegovi ljudi zauvek će se pamtiti zbog njihove hrabrosti i odlučnosti da stignu do najnegostoljubivijeg mesta na planeti", kazao je Stoltenberg. Kao suprotnost suparništvu Amundsena i Skota, Stoltenberg je istakao da na Južnom polu danas vlada međunarodna saradnja, regulisana Antarktičnim sporazumom, u čijem su centru mir, stabilnost, ekologija i naučna istraživanja.
Među najznajčajnijim poljima istraživanja su globalno zagrevanje i njegovi efekti na Antarktik. "Nestanak leda na Antarktiku može da ima teške globalne posledice.
Roald Amundsen i Robert Skot i njihovi ljudi uložili su ogroman trud da stignu do svog cilja. Moramo da budemo spremni da uradimo isto", rekao je Stoltenberg, aludirajući na borbu protiv klimatskih promena. Veruje se da će Amundsenova skulptura dugo opstati, pošto temperature na Južnom polu retko prelaze nulu.
Amundsen je poginuo 1928. tokom akcije spasavanja italijanskog istraživača Umberta Nobila, koji je krenuo u istraživanje Severnog pola - Arktika.
