Izvor: N1 televizija, 09.Nov.2016, 10:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ŠBBKBB: Da li bi Berni dobio Trampa?
Tokom primarnih kampanja, u kojima su se predstavnici dve stranke borili za predsedničke nominacije, lajtmotiv svake četvrte godine je pitanje – može li on/ona da pobedi u novembru?
Ovog proleća demokrate su neočekivano dugo birale, jer je Berni Sanders imao odlične rezultate širom SAD (svuda osim na jugu), istovremeno neplanirano otkrivši slabosti Hilari Klinton, koje je u novembru iskoristio Donald Tramp.
Mnogi su tada pomalo nevoljno dali podršku Klintonovoj >> Pročitaj celu vest na sajtu N1 televizija << uz rečenicu: „Berni mi se više sviđa, ali sa njom ćemo sigurno zaustaviti Trampa“. Ispostavilo se da to ne samo da nije bilo tačno, nego bi zapravo Sanders imao mnogo bolje šanse protiv Trampa.
Na drugoj strani su se kandidati establišmenta ređali u borbi sa Trampom, ali ih je biznismen sve prilično lako pobedio.
I na toj strani je jedna od glavnih priča bila da Tramp nije dobra opcija, jer nema nikakve šanse na opštim izborima. I ta teorija ispostavila se pogrešnom.
Ispostavilo se da je upravo ovaj duel – Klintonova protiv Trampa – davao ikakvu šansu republikancima, i da bi u svakoj drugoj opciji demokrate imale otvoren put ka sigurnoj pobedi.
Analiziraćemo kako bi se rasplele ostale trke na osnovu dostupnih pokazatelja (šeme glasanja raličitih društvenih grupa u različitim američkim regionima).
Berni Sanders protiv Donalda Trampa
Prosta matematika pokazuje da je Berni Sanders bio sigurna opcija za laganu pobedu demokrata.
Donald Tramp je već na startu kampanje odustao od nekoliko važnih demografskih segmenata – afroamerički i Latino glasovi, kao i dobrim delom glasovi žena u dobrostojećim belačkim predgrađima.
Pored glasova muškaraca srednje i više klase, koji su dugo unazad osnova za svakog republikanskog kandidata, dva glavnaTrampova oružja bili su bela radnička klasa i buntovnici protiv institucija.
Sanders ima dugu političku karijeru i nije tipičan antiestablišment kandidat, ali se tokom cele te karijere kontinuirano sukobljavao sa mejnstrim političarima i iz konkurentske, ali i iz svoje stranke. Zahvaljujući tome nema dileme da bi jedan deo onih koji su glasali protiv institucija dao svoj glas njemu, a ne Trampu.
Tokom demokratske trke za nominaciju Sanders je iznenadio Hilari Klinton u istim državama u kojima je Donald Tramp ostvario najveći iskorak u odnosu na očekivanja – u Rust Beltu.
Sanders je bio uspešniji od Klintonove i u zoni Stenovitih planina i na jugozapadu, gde bi takođe bolji rezultat demokrat značajno olakšao put do Bele kuće.
Socijalna i geografska struktura Sandersovih birača bila je mnogo bolje prilagođena borbi sa Donaldom Trampom od one koju je imala Hilari Klinton. Ovaj kandidat republikanaca gotovo da ne bi imao nikakve izglede protiv senatora iz Vermonta.
Hilari Klinton protiv Teda Kruza
Ted Kruz je najduže ostao u trci za republikansku nominaciju sa Donaldom Trampom, pa smo odabrali njega, ali suštinski bi se sve moglo primeniti i na ranog favorita establišmenta Džeba Buša ili bilo kojeg drugog tradicionalnog republikanskog kandidata.
Klintonova bi protiv svakog rivala bila favorit, a Ted Kruz bi joj znatno olakšao posao. Kruz je protiv Trampa najbolje rezultate ostvarivao u državama u kojima republikanci rutinski pobeđuju. Kompletna priča republikanskog establišmenta tome da ćeTramp naškoditi njihovoj stranci u novembru (koja je od starta delovala nerealno) bazirala se na tome da će tradicionalni republikanski birači odustati od glasanja, što bi te države u zapadnoj polovini SAD učinilo realnim poprištima.
Mediji su u velikoj meri poverovali u tu teoriju, pa je CNN satima držao neizvesnost oko pobednika u Mizuriju (22 posto razlike), čak i Arkanzasu (27) i Juti (28), u kojima je konačna Trampova prednost veća nego prednost Klintonove u „najplavljim“ državama – Njujorku, Masačusetsu, Kaliforniji i Merilendu (samo su Vermont, Havaji i Distrikt Kolumbija doneli veću prednost Klintonove). Tramp je u Juti imao skoro 8 posto više glasova nego oba glavna protivnika zajedno.
Ovi izbori su pokazali da je podela američkog društva na dve polovine izuzetno duboka i da na čvrstim teritorijama obe stranke (približno dve trećine država i dve trećine stanovnika) dileme ne postoje.
Sa druge strane ni Kruz ni ostali republikanski kandidati ne bi imali šanse da iskoriste slabu tačku Klintonove u Rust Beltu, a verovatno bi izgubili i dve tradicionalno ključne države – Ohajo i Floridu. U svakom slučaju, sa bilo kojim drugim kandidatom GOP, SAD bi u januaru izvesno dobile prvu predsednicu.
Berni Sanders protiv Teda Kruza
Okršaj Sandersa i Kruza bio bi nešto neizvesniji, jer se Klintonova mnogo lakše povezivala sa manjinama, što joj je posebno značilo u Virdžiniji, Nevadi, Koloradu, gde je velika Latino populacija pomogla da demokrate dobiju neka od ključnih poprišta.
Međutim, ako bi Kruz tu imao neke šanse, u zoni Velikih jezera bi bio bez izgeda, od Pensilvanije do Viskonsina, gde je Sanders i u primarnim demokratskim izborima imao izuzetno dobre rezultate.
Bez uspeha na tom frontu čak ni eventualna pobeda na Floridi ne bi mnogo značila. Trka bi bila relativno izjednačena, ali bi bila završena novom pobedom demokrata, petom u poslednjih sedam izbora.
