Izvor: B92, 22.Avg.2008, 11:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SB UN i dalje bez rezolucije
Njujork, Strazbur -- Savet bezbednosti UN i dalje je podeljen oko Gruzije pošto je Rusija tražila brzo usvajanje njenog predloga rezolucije.
Njen predlog zapadne sile odbijaju da podrže. Članice Savet bezbednosti završile su prošle noći dvočasovnu raspravu iza zatvorenih vrata bez saglasnosti o rezoluciji ili saopštenju povodom krize koja je pre dve nedelje eskalirala na Kavkazu.
To telo, koje čine predstavnici 15 država, paralisano je još od kada je Gruzija >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << poslala vojsku u Južnu Osetiju, 7. avgusta, s ciljem da pod kontrolu vrati tu otcepljenu oblast koja uživa podršku Moskve, nakon čega je Rusija oštro reagovala.
Rusija je u sredu predložila rezoluciju kojom se podržava mirovni plan u šest tačaka koji su, uz posredovanje francuskog predsednika Nikole Sarkozija, prihvatili Moskva i Tbilisi. Taj nacrt je usledio pošto je Francuska u utorak predložila rezoluciju kojom se traži hitno povlačenje ruskih snaga iz Gruzije.
Ruski ambasador pri UN Vitalij Čurkin rekao je da je predlog Moskve spreman za glasanje, navodeći da preostaje samo da se usvoji rezolucija.
Čurkin, međutim, nije naveo kada će tražiti glasanje o predlogu rezoluciju, a zapadne diplomate izražavaju sumnju da će to uraditi, budući da Moskva nema podršku većine u Savetu bezbednosti, ne računajući to što SAD, Velika Britanija i Francuska imaju pravo veta.
Zapadne države navode da podržavaju mirovni plan u šest tačaka, ali da to nije dovoljno za prihvatanje rezolucije jer se u njoj ne spominje teritorijalni integritet Gruzije, niti se precizira gde će biti razmeštene ruske trupe. Posebno se zamera Rusiji što do sada nije izvela značajnije povlačenje trupa iz Gruzije.
Ruski ambasador je istakao da je predlog Moskve potvrda sporazuma u šest tačaka, a u "tih šest principa nema teritorijalnog integriteta".
Zamenik ambasadora SAD Alehandro Volf ocenio je da "samih šest tačaka, bez razjašnjenja, bez naznaka pridržavanja tih šest tačaka", postavljaju pitanje zašto bi Savet bezbednosti prihvatio nešto što nije podržano na terenu, dok je britanski ambasador Džon Sojers ocenio da "ima još mnogo posla".
Predstavnici SAD, Velike Britanije i Francuske su naveli da većina članova Saveta bezbednosti želi da se rezolucija o sukobu na Kavkazu usvoji jednoglasno.
Diplomate ocenjuju da će francuski predlog verovatno biti odložen, a da će Francuska raditi na novoj rezoluciji zasnovanoj na planu u šest tačaka, ali i da će uključiti ono što nedostaje ruskom predlogu - posebno spominjanje teritorijalnog integriteta Gruzije.
Moskva je zauzela stav da je Gruzija napadom na Južnu Osetiju lišila sebe prava da upravlja tom oblašću i Abhazijom - drugim otcepljenim regionom Gruzije.
SE: Ruska okupacija neprihvatljiva
Izvestioci Parlamentarne skupštine Saveta Evrope za Gruziju, Mađar Matijaš Erši i Albanac Kastriot Islami, ocenili su da je ruska okupacija Gruzije neprihvatljiva i pozvali Moskvu da poštuje primirje i hitno povuče svoje trupe, saopšteno je iz Parlamentarne skupštine SE u Strazburu.
"Nezamislivo je da u 21. veku, jedna članica Saveta Evrope izvrši invaziju na teritoriju druge članice", navodi se.
"Ruska okupacija dela teritorije Gruzije i kršenje ljudskih prava na teritoriji pod njenom kontrolom su neprihvatljivi i ne mogu proći nekažnjeno" saopštili su Erši i Islami, posle posete Tbilisiju i Goriju od 18. do 21. avgusta.
Erši iz poslaničke grupe liberalno demokratskih stranaka (ALDE) i Islami iz grupe socijalističkih stranaka (SOC), zaduženi su za praćenje da li Gruzija ispunjava obaveze preuzete ulaskom u SE.
Oni su pozvali Rusiju da se u potpunosti pridržava primirja i povuče svoje trupe na pozicije na kojima su bile pre konflikta.
Izveštaj o poseti izvestilaca Gruziji biće prvo razmatran u okviru Biroa Parlamentarne skupštine 5. septembra a zatim će u zavisnosti od odluke tog tela biti stavljen na dnevni red jesenjeg zasedanja skupštine od 29.sepembra do 3.oktobra.
Parlamentarna Skupština SE ima 318 poslanika iz 47 zemalja-članica.
Južna Osetija tražila priznanje od Rusije
Parlament Južne Osetije je zvanično zatražio od Rusije da prizna nezavisnost te oblasti koja se otcepila od Gruzije, javlja ruska agencija RIA Novosti.
Parlament Južne Osetije je taj zahtev uputio ruskom predsedniku Dmitriju Medvedevu i Savetu federacije, gornjem domu ruskog parlamenta. "Republika ima sva svojstva i atribute suverene zemlje", navodi se u deklaraciji južnoosetijskog parlamenta.
Južna Osetija, u kojoj su 8. avgusta intervenisale ruske snage, nakon pokušaja gruzijskih vlasti da povrate kontrolu nad tom oblasti, u sastavu je Gruzije, ali već skoro dve decenije istrajava u nameri da se odvoji od Tbilisija.
Južna Osetija je maja 1992. donela odluku o proglašenju nezavisnosti od Gruzije, posle čega su usledili kratkotrajni sukobi, ali Tbilisi nije uspeo da uspostavi kontrolu.
Na referendumima koji su održani 1992. godine i u septembru 2006. godine, velika većina stanovništva glasala je za nezavisnost, smatrajući da su pod sovjetskom vlašću prisilno pripojeni Gruziji.
Lideri Abhazije i Južne Osetije su juna prošle godine pozvali Ujedinjene nacije da, posle Kosova, priznaju i njihovu nezavisnost. Nezavisnost Južne Osetije nije priznala nijedna zemlja.
Južna Osetija je veličine 4.000 kvadratnih kilometara, udaljena oko 100 kilometara od gruzijske prestonice Tbilisija, na južnim padinama Kavkaza. U Južnoj Osetije živi 75.000 građana, od kojih 95 odsto ima državljanstvo Ruske Federacije.
