Izvor: Politika, 14.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SAD uz bivše protivnike
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 13. januara – Amerikanci u Iraku nastavljaju da se bore protiv gerilaca ali i – sopstvenih "rešenja". Posle višemesečnog pritiska izdejstvovali su, kako se ovde tumači, da irački parlament izglasa zakon čijim se odredbama poništavaju naredbe koje je tamo, pre četiri i po godine, izdao vašingtonski okupacioni poverenik.
Novim propisom je, naime, omogućen povratak u državnu upravu većeg broja službenika bivšeg >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << režima Sadama Huseina, izbačenih s posla – dekretima Amerikanaca. Na takvom obrtu protiv svojevremenih svojih "rezova", navodi se, Vašington je insistirao više meseci, shvativši da su mu prethodni potezi bili kontraproduktivni jer su ojačali – redove neprijatelja. "Učinjen je važan korak ka nacionalnom izmirenju", prokomentarisao je šef Bele kuće Džordž Buš juče, pri kraju višednevne turneje po Bliskom istoku. Nada se, zapravo, da će novi zakon ublažiti obračune pripadnika dva islamska krila – sunita, svrgnutih američkom vojnom intervencijom 2003. godine, i šiita koji su potom došli na vlast.
Netrpeljivosti između te dve lokalne zajednice su u međuvremenu dostigle razmere građanskog rata i zapretile da dovedu do raspada Iraka pa i do šireg regionalnog sukoba. Nezadovoljni suniti su nizom oružanih akcija osporili novi poredak na čijem su čelu šiiti primenjivali i "osvetničke mere prema prethodnim ugnjetačima"...
Ceo "projekat" Vašingtona – uzdrman već činjenicom da je invazija izvedena pod netačnom pretpostavkom da je Bagdad posedovao oružje za masovno uništavanje i da je "šurovao" sa Al Kaidom – tako je naknadno potresen "iz temelja". Proklamovano "širenje demokratije" izmetnulo se u širenje regionalnog haosa, od Libana do Avganistana, s jačanjem uticaja "glavnih neprijatelja" SAD – šiitskog Irana i Al Kaide – i uz povećano negodovanje Americi savezničkih sunitskih država koje su se osetile ugroženim takvim razvojem događaja.
Uvidevši da je "vrag odneo šalu", Vašington je promenio taktiku i počeo da paktira s protivnicima. Prošlog leta napravio je sporazum sa sunitskim plemenima u dotad "najpaklenijoj" iračkoj oblasti Anbar.
Zajedničkim snagama, doskorašnji neprijatelji su uspeli da "proteraju Al Kaidu iz te provincije". Potom su Amerikanci nastavili "političku ofanzivu", shodno aranžmanu, da privole šiite na "popuštanje" prema članovima nekad vladajuće Baas partije (sunitske), što se delimično ispoljilo juče usvojenim zakonom.
Nije još sasvim jasno kako će se primenjivati nove odredbe, donete u prisustvu jedva nešto više od polovine članova parlamenta a prosleđene Predsedničkom savetu na ratifikaciju. Prema tamošnjim izjavama koje prenose ovdašnji mediji, šiiti su zadovoljni jer je "osuđen krvavi baasistički režim i dozvoljen nastavak potrage za svima koji su počinili zločine".
Više vođa bivšeg režima je pogubljeno, među kojima i Sadam Husein, podseća se. Portparol komisije za "debaasifikaciju" izjavio je "Vašington postu" da je svojevremeno s posla udaljeno 150.000 baasista, a da je kasnije njih 102.000 vraćeno u službu. Sada su, dodaje se, na redu za povratak – niži funkcioneri, s tim što bi njih 3.500 iz "trećeg ranga" steklo pravo na penziju, dok bi 13.000 iz "četvrtog ranga" dobilo mogućnost da se ponovo zaposli...
Primetan je, u svakom slučaju, napor vašingtonskih nesložnih vrhova (s jazom između republikanske Bele kuće i demokratskog Kongresa) da na slogu privole – Iračane. A da se, istovremeno, ovde nastave predizborna prepucavanja o smislu tamošnjeg rata, koji duboko deli i biračko telo i ukupno nacionalno biće SAD.
[objavljeno: ]
