Izvor: Politika, 22.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SAD traže rupu u međunarodnom pravu
Evropa Srbiji nudi da uđe u konfederaciju sa nezavisnim Kosovom
Pravnici u sedištu NATO-a u Briselu i njihove kolege u američkom Stejt departmentu pronašli su formulu za koju veruju da bi možda mogla da pokrije pravnu prazninu koja će nastati ako Priština, posle 10. decembra, jednostrano proglasi nezavisnost južne srpske pokrajine. Takav potez bio bi kršenje Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, ali vodeće zapadne zemlje, koje podržavaju albanske aspiracije, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << tragaju za načinom kako da pravno "ispeglaju" problem koji će iskrsnuti kada na Kosmetu u jednom trenutku budu istovremeno postojale i institucije UN koje upravljaju Kosmetom, i samoproglašeni organi vlasti još jedne albanske države. Prema izvoru "Politike" iz Vašingtona, američka administracija uveliko lobira kod svojih najbližih evropskih saveznika da se zadovolje rešenjem po kome bi generalni sekretar UN Ban Ki Mun svojim autoritetom, odnosno svojom javnom izjavom, razapeo neku vrstu UN kišobrana nad prelaznim periodom tokom koga bi ulogu UN na terenu preuzeli vojnici i civili iz zemalja Evropske unije, onako kako je to i predviđeno Ahtisarijevim planom.
U ovom času još nije jasno da li Vašington ima saglasnost generalnog sekretara za plan po kome bi Ban Ki Mun pozvao Evropsku uniju da preuzme odgovornost za vojne i civilne poslove koje na Kosovu trenutno obavljaju Unmik i Kfor, a pogotovo nije izvesna saglasnost evropskih aktera. Pravnici u sedištu NATO-a inače tvrde da se može konstruisati pravna argumentacija po kojoj i sama Rezolucija 1244. daje dovoljno pravnog osnova za ostanak zapadnih vojnika na Kosovu i posle proglašenja nezavisnosti. Britanska agencija Rojters se, međutim, ovih dana pozvala na "evropski vojni izvor" koji je novinaru ove agencije rekao da bi evropske zemlje "po svoj prilici" želele dodatno pokriće za svoj angažman, po mogućnosti jednu "permisivnu izjavu" kojom bi ih lično generalni sekretar pozvao da preuzmu odgovornost na Kosovu.
Kao što je poznato, u Evropskoj uniji nema saglasnosti za američku ideju da zapadne zemlje izbegnu ruski veto u Savetu bezbednosti na taj način što će Albanci sami proglasiti nezavisnost, koju će potom separatno priznati one zemlje koje to budu htele. Rojtersov vojni izvor veli da je jedno "bombardovati neku zemlju nekoliko sedmica" bez saglasnosti UN, ali da bi zasnivanje čitave nove države na takvim osnovama donelo dugoročne pravne glavobolje. "Iako ljudi priznaju da je NATO tako postupio 1999, Evropska unija u ovom času ne bi imala dovoljno jak stomak da tako nešto učini", objašnjava ovaj izvor.
Sadašnja američka ideja je da se, dakle, UN snage povuku sa Kosmeta, a da na njihovo mesto dođe evropska misija. Evropski vojnici ionako već čine većinu u NATO snagama na Kosovu, a plan je da EU od Ujedinjenih nacija preuzme i policiju. Na taj način bi Evropska unija postala "izvorom legitimiteta" za rešavanje konačnog statusa Kosmeta, a izbegla bi se prepreka zvana Ujedinjene nacije. Tako barem rezonuju u Vašingtonu gde se, prema tvrdnjama "Politikinog" izvora, u internim razgovorima kao presedan citira slučaj Bosne i Hercegovine. Amerikanci su se i otuda povukli na taj način što je iza njih jedno vreme ostala prazna ljuštura, koja se još neko vreme zvala NATO snage u BiH, iako se već sastojala samo od Evropljana. Vašington nastoji da već sada pripremi teren, odnosno da nađe rupu u međunarodnom pravu za slučaj da se sadašnja runda pregovora završi neuspehom.
Taj neuspeh se utoliko pre očekuje zbog toga što su Amerikanci već dali zeleno svetlo albanskoj strani da posle 10. decembra proglasi nezavisnost. Kako "Politika" saznaje iz izvora UN u Beogradu, javna je tajna u krugovima UN da postoji zajednička američko-albanska namera da Priština proglasi nezavisnost u decembru ove godine, ali uz ogradu da ta nezavisnost formalno "stupa na snagu" tek u martu 2008. Reč je o tome da su Albanci preuzeli obavezu da, i u slučaju jednostrano proglašene nezavisnosti, formalno primene Ahtisarijev plan, odnosno da ispoštuju rok od 120 dana u kome je tim planom predviđeno prenošenje vlasti na domaće ustanove. Vašington se, navodno, još jedino koleba da li da jednostranu nezavisnost Kosova prizna po isteku tog roka od 120 dana ili da još u decembru najavi da će priznati Kosovo u proleće 2008.
Srpska diplomatija će, kako "Politika" saznaje iz izvora u vladi Srbije, obavestiti generalnog sekretara Ujedinjenih nacija da Beograd smatra da je jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova kršenje Rezolucije 1244 i da u takvoj situaciji ne bi postojala pravna osnova za boravak stranih trupa na Kosovu koje je, po međunarodnom pravu, teritorija naše države.
--------------------------------------------------------------------------
Nudi se savez nezavisnih država
Dok Amerikanci traže kako da legalizuju kršenje Rezolucije 1244, Evropljani razmišljaju o nekom novom "savezu nezavisnih država" na teritoriji Srbije. Kako "Politika" saznaje iz izvora bliskih našem pregovaračkom timu, evropske diplomate trenutno su sklone ideji da kompromis za Kosmet traže u konfederaciji Srbije i Kosova kao dve nezavisne države. Takvu ponudu Beograd je odbio i pre nego što je zvanično načinjena, po logici da se ne može na našoj teritoriji praviti nova država, a zatim tražiti od Srbije da sa tom državom uđe u konfederaciju.
P. R.
[objavljeno: 22.09.2007.]
