Izvor: Politika, 20.Jun.2011, 23:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SAD pregovaraju sa talibanima
Prva zvanična potvrda da se traži politički rasplet već desetogodišnjeg rata u Avganistanu
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Rat u Avganistanu će se okončani za zelenim stolom, a ne na bojnom polju, pokazuje i zvanična potvrda vesti da su SAD započele „preliminarne” pregovore sa talibanima. Ona je došla iz usta Roberta Gejtsa, odlazećeg sekretara za odbranu, koji je rekao da su kontakti uspostavljeni još pre nekoliko nedelja, upozoravajući >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << međutim da prve konkretne rezultate ne treba očekivati pre sledeće zime.
U razgovorima, koji su još u sasvim ranoj fazi, učestvuju američke diplomate, ali i predstavnici nekih drugih zemalja. Gejts ih nije naveo poimenično, ali se u nekim ranijim izveštajima pominjalo da posreduje Nemačka.
Zasad je glavni američki problem da ustanovi da li su sagovornici autentični predstavnici talibana i da li za pregovore imaju ovlašćenje svog vođe Mule Omara, koji boravi negde na pakistanskoj strani pograničnog područja. Oprez ove vrste je razumljiv kad se uzme u obzir da je prošle godina slična inicijativa doživela fijasko kada je otkriveno da je tobožnji talibanski komandant jedan piljar iz pogranične pakistanske varoši Kveta.
Prvu vest da su razgovori u toku obelodanio je inače u subotu avganistanski predsednik Hamid Karzai, koji je uz to u svom govoru kritikovao Ameriku i njene zapadne saveznike zbog „okupacije” njegove zemlje i velike štete koju joj nanose zbog svog masovnog vojnog prisustva. Pored toga što stradaju civili, naveo je i da teška vozila strane vojske uništavaju avganistanske puteve (valjda iste one koje grade u okviru programa obnove infrastrukture zemlje), kao i da njihova municija i hemija u njoj izazivaju ekološku štetu. Na kraju je poručio da su stranci tamo pre svega zbog „sopstvenih interesa”.
Ovo je izazvalo oštru reakciju američkog ambasadora u Kabulu Karla Ekenberga koji je takođe bez mnogo uvijanja šefa avganistanske države optužio za sejanje konfuzije i nanošenje štete međusobnim odnosima „u kritično vreme”.
Vreme je „kritično” pre svega zbog toga što ovih dana treba da bude obelodanjena odluka predsednika Baraka Obame o tome koliko će američkih vojnika biti vraćeno kući u prvoj fazi povlačenja iz Avganistana koja treba da počne već krajem iduće nedelje, 1. jula.
Obama je između dve vatre: sa jedne strane rastu politički pritisci iz obe partije u Kongresu da povlačenje bude radikalnije, sa obrazloženjem da je likvidacijom Osame bin Ladena postignut važan cilj zbog koga se pre deset godina i ušlo u rat, kao i da je smanjenje američkog angažmana neophodno i zbog smanjivanja troškova i uravnotežavanja budžeta.
Pentagon, sa druge strane, uključujući tu i Gejtsa koji do kraja meseca odlazi u penziju, smatra da bi za početak povlačenje trebalo da bude samo simbolično, a veći povratak odložen bar za godinu dana, kako bi se konsolidovala postignuća na frontu koja su omogućena slanjem na bojišta dodatnih 30.000 vojnika.
U Avganistanu je sada 100.000 američkih i 40.000 vojnika zemalja NATO-a i onih koje su partneri ovog vojnog saveza.
M. Mišić
objavljeno: 21.06.2011.
