Izvor: Blic, 18.Jul.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SAD nude ruku pomirenja Iranu
Sjedinjene Američke Države nisu demantovale vest da će idućeg meseca otvoriti američko diplomatsko predstavništvo u Iranu. Britanski list „Gardijan" piše da SAD planiraju da otvore takozvanu interesnu sekciju u Teheranu, što bi bilo njihovo prvo predstavništvo u Teheranu za poslednjih 30 godina.
Svega nekoliko dana nakon što su izvori iz Pentagona rekli da je Džordž Buš, predsednik SAD, blizu odluke da Izraelu da zeleno svetlo za napad na Iran, američki zvaničnici >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kažu da se ideja o diplomatskom predstavništvu „razmatra, ali da se u vezi s njenom realizacijom ne preduzimaju aktivne mere".
Stejt department je saopštio da se politika prema Iranu nije promenila, ali da SAD žele da pruže ruku Irancima. Istovremeno je iz Vašingtona stiglo iznenađenje u vidu Vilijama Bernsa, državnog podsekretara i trećeg po rangu američkog diplomate, koji će prisustvovati pregovorima s Irancima o njihovom nuklearnom programu u Ženevi u nedelju.
Teheran ima svoju interesnu sekciju u Vašingtonu, koja obrađuje zahteve za vizu i omogućava Iranu da bude prisutan na tlu SAD. Ali SAD nemaju diplomatsko predstavništvo u Iranu još od krize talaca 1979, a Iranci moraju da putuju u Dubai da bi dobili američku vizu.
Činjenica da Buš šalje tako visokorangiranog diplomatu kao što je Berns na pregovore u Ženevu govori o velikoj promeni u predsednikovom tvrdokornom stavu prema Teheranu, jer je to najbliži kontakt dveju zemalja od Iranske revolucije 1979. To je značajno odstupanje od Bušovog dosadašnjeg odbijanja da razgovara s Teheranom dok ne odustane od programa obogaćivanja uranijuma. Londonski „Tajms" pisao je da Vašington razmatra da pošalje konzularno osoblje u švajcarsku ambasadu u Teheranu koje će se baviti izdavanjem viza.
Iranski predsednik Mahmud Ahmadinedžad je pozdravio tu nameru.
„Za sada nismo dobili bilo kakav zvanični zahtev, ali smatramo da razvoj odnosa dveju zemalja predstavlja nešto što je ispravno", rekao je on. „Svaki predlog u tom smislu može da se razmotri i mi ćemo ga povoljno primiti."
SAD su do prekjuče odbijale da učestvuju čak i u preliminarnim razgovorima s iranskim zvaničnicima. Bela kuća je ublažila stav jer smatra da je sporazum s Teheranu moguć pre isteka Bušovog mandata u novembru ove godine. Pre sedam dana izraelski ministar odbrane je izjavio da je njegova zemlja spremna da preduzme mere protiv Irana ukoliko se oseti ugroženom. Ehud Barak je u Tel Avivu izjavio da je Izrael „u prošlosti dokazao da neće oklevati da reaguje kada su mu bezbednosni interesi ugroženi".
Komplikovani odnosi SAD i Irana
1953. Američka i britanska obaveštajna služba osmišljavaju državni udar u kome je zbačen premijer Muhamed Musadek
1979. Islamski religiozni lider Ajatolah Homeini vraća se iz izgnanstva i preuzima vlast
1979. Iranski studenti otimaju 63 taoca u američkoj ambasadi u Teheranu, što izaziva krizu koja dovodi do prekida diplomatskih odnosa i uvođenja sveobuhvatnih američkih sankcija Iranu
1980. Tajna američka vojna misija sa ciljem da se oslobode taoci završava se neslavno u peščanoj oluji u centralnom Iranu
1988. Američka krstarica „Vinsen" greškom obara iranski avion iznad Zaliva, pri čemu strada svih 290 putnika
1995. Predsednik Klinton uvodi naftne i trgovinske sankcije Iranu zbog navodnog finansiranja terorizma
2000. Madlen Olbrajt susreće se sa iranskim šefom diplomatije Kamalom Karazijem - što predstavlja prve razgovore od kako su prekinuti diplomatski odnosi 1979.
2006. Savet bezbednosti jednoglasno donosi rezoluciju kojom se uvode sankcije Iranu zbog njegovog nuklearnog programa
2007. Iran ostvaruje ključni cilj svog nuklearnog programa, tako da sada poseduje 3.000 centrifuga za obogaćivanje uranijuma
2008. Buš kaže da se Iranu mora suprotstaviti „pre nego što bude kasno"
(Izvor: Bi-Bi-Si)
