Izvor: Politika, 02.Mar.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SAD na frontu: preti krah
Bojazan od reprize Vijetnama u Iraku, uz diplomatsko prestrojavanje ka međunarodnim rešenjima problema bez jednostranog nametanja Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 1. marta – Amerikanci su krenuli u dve velike ofanzive: vojnu u Iraku, i diplomatsku – koja nagoveštava promene u njihovim postupcima prema svetu. U oba slučaja nastoje da uspostave novi kurs, različit od uočenih im zastranjivanja.
Iz "poplave" informacija, analiza i nagađanja, mogli >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << bi da se izvuku elementi za pretpostavke – da se ovde strepi od kraha na iračkom frontu, sličnom svojevremenom u Vijetnamu, pa da se diplomatija ubrzano prestrojava ka širem međunarodnom učešću u traženju rešenja za globalne probleme, bez dosadašnjeg jednostranog nametanja metoda i ishoda. Ili, kako neki kažu – primećuje se pokušaj supersile da se ubrzano prilagodi rastućim "novim realnostima".
Jedna od glavnih karakteristika te tranzicije je – uviđanje da joj operativna savezništva slabe pa da je neophodno da uspostavi neku vrstu partnerstva s dosadašnjim oponentima pa i neprijateljima. Tako se, uz ostalo, ovde tumače gotovo istovremene najave: smanjivanja britanskih i drugih trupa koalicije u Iraku, i saglasnosti Vašingtona da učestvuje na međunarodnoj konferenciji u Bagdadu, o stabilizovanju Iraka, gde će akteri biti i "otpadnici" Iran i Sirija, kao i sile koje su se protivile ratnom pohodu SAD na Irak, kao što su Rusija, Kina, Francuska, Nemačka...
Povratak praktičnosti
To nije promena u spoljnoj politici Vašingtona – tvrdi portparol Bele kuće Toni Snou. Eksperti ostaju pak pri oceni da je reč o značajnom zaokretu.
Dosadašnji koncept nije funkcionisao i sada treba razgovarati s kim se mora razgovarati kako bi se došlo do poželjnih rezultata – sugeriše Danijel Server, potpredsednik vašingtonskog Instituta za mir i izvršni direktor Studijske grupe za Irak, koja je predložila niz promena kursa SAD prema najvećem bojištu današnjice. Ta dvostranačka grupa, predvođena uticajnim veteranima, zatražila je da se uspostavi kontakt s Teheranom i Damaskom, što je Bele kuća do prekjuče odbijala, a i sada kaže da neće s njima uspostaviti nikakav bliži dodir od sedenja za istim stolom sa mnoštvom učesnika.
Primećuju se, ipak, znaci povećane fleksibilnosti administracije Džordža Buša. Ona je rezultat predsednikove "želje da spasi svoju politiku prema Iraku i začepi ostale krize širom sveta" – reči su šefa Saveta za međunarodne odnose Ričarda Hasa, koje danas prenosi visokotiražni "Ju-Es-Ej tudej". Ironija je svoje vrste, po tom stručnjaku, da je "rat po izboru (za kakav važi ovdašnji napad na Irak) suzio administraciji mogućnosti izbora i primorao je da primenjuje tradicionalniju spoljnu politiku".
Taj povratak "tradicionalnijem pristupu", današnji "Njujork tajms" vidi kao prevagu pragmatizma, praktičnosti, nad dosadašnjom, često ideologizovanom, isključivošću u međunarodnim odnosima. Pri tom se citira kopredsednik Studijske grupe za Irak, bivši šef diplomatije Džejms Bejker, koji je na prekjučerašnjem skupu eksperata ponovio da "Amerika mora da bude spremna da razgovara sa svojim neprijateljima".
Unutar administracije već dugo se, oko ratnog kursa, natežu dve struje. "Tajms" ih definiše kao: pristalice "angažmana", koje oličava šefovica diplomatije Kondoliza Rajs, i zastupnike kursa za "izolovanje neprijatelja", koje predvodi potpredsednik Ričard Čejni.
Sada prednost ima, dodaje se u analizi njujorškog lista, pristup Rajsove, koji je doveo i do nedavnog "prvog koraka" ka odricanju Severne Koreje od nuklearnog naoružanja, a da zauzvrat ta zemlja dobije osetne ekonomske i druge povlastice. Ali, njeni unutrašnji suparnici očekuju – "brze rezultate". Ukoliko ih ne bude, ni na Bliskom ni na Dalekom istoku, mogli bi da traže povratak na oštar kurs.
Malo vremena, međutim, ostaje i za postizanje "poželjnih rezultata" vojne ofanzive u Iraku. Elitni oficirski tim je – prema izveštajima britanskih listova – novog komandanta tamošnjih američkih snaga, generala Dejvida Petreusa, upozorio da – ukoliko tamo ne zabeleži ratnu pobedu u narednih šest meseci – Americi preti krah, kao u vreme Vijetnamskog rata, u kome posle kolapsa političke i javne podrške sledi "naglo povlačenje trupa"...
Petreus je, navodi "Gardijan", suočen s pet teških, zatečenih izazova. I s planiranim dolaskom još 21.500 vojnika neće imati dovoljno trupa za povećana iskušenja, međunarodna koalicija se "raspada", predviđa se porast nasilja i na jugu Iraka gde će se prorediti britanske trupe, s povećanjem ljudskih gubitaka smanjuje se borbeni moral, a strepi se i od sloma ratne volje u Vašingtonu i Bagdadu...
Odnosi među silama
U međuvremenu se ovde rasplamsalo preispitivanje položaja Amerike u svetu, pogotovu njenih odnosa s drugim silama. Pristup se prilagođava – prioritetima.
Uspostavljanje bezbednosti na kriznim žarištima dobilo je u vašingtonskoj politici prednost nad dosadašnjim kursom "širenja demokratije". U tom smislu, Americi je i dalje važna saradnja s Rusijom i Kinom, iako im se prebacuje za "odstupanje od demokratije" i autokratičnost sistema". Zamera im se i na popustljivosti prema "otpadnicima", ali im se i priznaje uticaj na njih, kao što se ispostavilo u dejstvu Pekinga prema Pjongjangu i Moskve prema Teheranu.
Kad se sve navedeno ima u vidu, može da se zaključi da američki akteri spoljne politike ulaze u sezonu pojačanog prestrojavanja u kojoj će imati pune ruke posla. Među tim poslovima je i određivanje budućeg statusa Kosmeta. Poslednjih nedelja, to pitanje je ovde dobilo novi prizvuk – sve češće se govori o razlikama u pozicijama Vašingtona i EU, s jedne strane, i Rusije i Kine, s druge strane.
Diferencijacija se analizira, mahom svođenjem na dve eventualnosti –– da će se razlike između dve struje velikih sila smiriti "trampom ustupaka" ili će jaz ostati tako da svaka postupi prema sopstvenom interesu. Šta god bilo, sve je izvesnije da su svetska pitanja, specifičnom globalizacijom uvezana u "paket". I da je Americi sve teže da brani tezu o "postojanju jedinstvenog slučaja čije rešavanje ne utiče na druge", kakav karakter se ovde pridaje kosmetskom pitanju.
Momčilo Pantelić
[objavljeno: 02.03.2007.]
.jpg)
