Izvor: Politika, 18.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SAD između dva fronta
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 17. decembra - Razapeta na dva bojišta, koja su se rasplamsavala kad je smatrala da su ratovi tako okončani, Amerika sada razmišlja da izvede pozamašni transfer svojih trupa. Da ih postepeno smanjuje u Iraku, a povećava u Avganistanu.
Na mogućnost ovakve "bojeve tranzicije" danas ukazuje "Vašington post" u udarnom članku. Pozivajući se na zvanične izvore, list izveštava da ovdašnji vojni krugovi "vrše pritisak na predsednika >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Džordža Buša da ubrza" takvu stratešku "rokadu".
Nova kombinatorika zasnovana je na proceni da akcije pobunjenika u Iraku slabe dok se u Avganistanu pojačavaju i ambiciji šefa Bele kuće da u poslednjoj godini predsedničkog mandata "smiri" oba fronta. Raširene su, međutim, procene stručnjaka da bi Amerikanci na oba bojišta mogli da zapadnu u dodatne nevolje. "Strateške posledice neuspeha SAD i u Iraku i Avganistanu bile bi prilično teške", upozorio je penzionisani general Džejms Džons, bivši komandant NATO-a, a odnedavno izaslanik šefice diplomatije Kondolize Rajs za bezbednost na Bliskom istoku. Nije precizirao vrstu teških posledica, ali se pretpostavlja da je podrazumevao pad prestiža vojne supersile i njenu moć da uspostave nove poretke u zemljama čije su vlasti prethodno svrgli invazijama.
Vašington pojačano insistira da evropski saveznici, koji su se dobrim delom protivili ratnom pohodu na Irak, preuzmu na sebe veće obaveze u Avganistanu i da svoje trupe više ne štede od velikih iskušenja. Ali mali su izgledi za takvu preorijentaciju Evropljana, pa bi Amerika u Avganistanu morala da poveća broj sopstvenih vojnika - kontigentima koje bi sredinom sledeće godine povukla iz Iraka, sugeriše prestonični dnevnik.
Trenutno ovde nema dovoljno raspoloživih snaga za slanje pojačanja u Avganistan, konstatovao je juče "Njujork tajms", uz elaboriranje neusaglašenog pristupa među zapadnim saveznicima. Beloj kući opoziciona demokratska većina u parlamentu istrajno zamera administraciji da je prevelikom koncentracijom na Irak zanemarila druge spoljne izazove, a pogotovu Avganistan - tako da je traženi "američki neprijatelj broj jedan" Osama bin Laden i dalje na slobodi dok ojačavaju akcije njegove Al Kaide i talibana.
Hroničari se slažu da je Amerika 2003. već izvršila veliko prestrojavanje svojih snaga i bojnih prioriteta. Napala je Irak kad je procenila da je u Avganistanu takoreći "završila posao".
Sada se donekle "smiruje Irak" dok se rasplamsava Avganistan, za koji stručnjaci kažu da je bojište manjeg obima, ali dužeg dometa. Premeštanja s jednog na drugo bojište bi, sluti se, mogla da se produže. A da krize samo poprimaju - nove oblike.
M. P.
[objavljeno: ]
.jpg)
