Izvor: B92, 12.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SAD i Rusija bez saglasnosti
Moskva -- Najviši američki i ruski zvaničnici nisu uspeli da prevaziđu razlike o američkom štitu niti o iranskom nuklearnom programu.
U poseti predsedniku Rusije Vladimiru Putinu i šefu diplomatije Sergeju Lavrovu bili su američka državna sekretarka Kondoliza Rajs i ministar odbrane Robert Grejvs. Kako je posle susreta ministara spoljnih poslova i odbrane dve zemlje izjavio Lavrov, eksperti dve zemlje nastaviće sa radom kako bi pokušali da dođu do zajedničkih kriterijuma >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << o prisustvu ili odsustvu pretnje.
SAD žele da instaliraju elemente "raketnog štita" u Poljskoj i Češkoj, navodeći kao razlog pretnju od napada Irana, dok Rusija tvrdi da Iran nema rakete tako dugog dometa i smatra eventualni "štit" pretnjom po sopstvenu bezbednost.
Prema Lavrova, tokom konsultacija u formatu "2+2" američki ministri su predstavili alternativne predloge za "traženje izlaza" koje će Moskva izučiti, a dok je Rusija predložila da Sjedinjene Američke Države "zamrznu" rad na instaliranju "raketnog štita" dok taj problem razmatraju eksperti.
Lavrov je na konferenciji za novinare posle susreta dodao da će Rusija preduzimati odgovarajuće mere radi otklanjanja pretnje koja postoji od "štita", ali da bi "volela da takav scenario bude izbegnut".
Američki sekretar odbrane Robert Gejts je posle sastanka ponovio tvrdnju administracije predsednika Džordža Buša da sistem protivraketne odbrane "nije usmeren protiv Rusije" i dodao da je zvanični Vašington spreman da preduzme sve mere kako bi uverio Rusiju da joj objekti u Poljskoj i Češkoj ne predstavljaju pretnju, "ne samo sada, nego i ubuduće".
Prema Gejtsu, radar u češkom mestu Gabalinu, čiju je zajedničku upotrebu predložio ruski predsednik Vladimir Putin, može se upotrebljavati za upozoravanje, ali da ga ne treba koristiti da bi se ispaljivale rakete presretači na potencijalnog agresora.
Državna sekretarka Kondoliza Rajs nada se da će nove ideje "ukloniti makar i deo ruske zabrinutosti", ali i dodala da SAD nastavljaju "aktivnosti u pravcu Poljske i Češke".
Rajsova je istakla da se strateški odnosi Vašingtona i Moskve suštinski razlikuju od odnosa koji su postojali između SAD i SSSR-a, jer sada to nisu odnosi dva protivnika, već "dve zemlje koje zajedno rade, uprkos povremenim nesuglasicama".
Prethodno je ruski predsednik je istakao da je u budućnosti moguć i dogovor da "protivraketni sistemi mogu da budu instalirani i na Mesecu", ali da dok se do toga ne dođe, zbog realizacije vojnih planova "mogu biti izgubljeni potencijali za dogovor".
Izlazak iz sporazuma o naoružanju?
Dve strane nisu danas postigle saglasnost ni o Sporazumu za konvencionalno naoružanje u Evropi (CFE), iz kojeg je Rusija najavila da će istupiti jer zemlje NATO-a ne ratifikuju njegovu osavremenjenu verziju niti ga poštuju.
"Rusija je letos unela svoje predloge za spasavanje Sporazuma, kako bi on bio efektivan", rekao je Lavrov, dodajući da su danas razmenjeni predlozi, ali da je to bilo "nedovoljno".
"Postoji zajednička želja da se dođe do situacije u kojoj će adaptirani sporazum stupiti na snagu", rekao je Lavrov, dodajući da je postignuta saglasnost i da se Moskva i Vašington založe da se sve zemlje priključe Sporazumu o raketama srednjeg i kratkog dometa.
Prema Lavrovu, dogovoreno je i da do kraja godine budu završeni poslovi na razradi režima koji će zameniti postojeći, definisan u Sporazumu o smanjenju i ograničenju strateškog ofanzivnog naoružanjja (START-1), koji je ograničavao broj bojevih glava i težinu balističkih raketa START-1, ističe 5. decembra 2009.
Prethodno je predsednik Putin rekao kako je nelogično da se obaveza o uništavanju tih raketa pridržavaju samo dve zemlje, dok ih ostali razvijaju.
U suprotnom, rekao je ruski predsednik, obe strane mogu da istupe iz Sporazuma zaključenog pre 20 godina.
"Bilo bi nam teško da ostanemo u okviru ovog sporazuma. Prema našem mišljenju, ovom američko-ruskom sporazumu treba dati univerzalni karakter", rekao je Putin u razgovoru s Rajsovom u svojoj rezidenciji u Novo Ogarjevu, kod Moskve.
Ovaj sporazum iz 1987. godine predviđa uništavanje i zabranu američkih i sovjetskih balističkih raketa dometa između 500 i 5.500 kilometara.
Sve učesnike razgovora jutros je primio ruski predsednik Vladimir Putin u svojoj rezidenciji u Novom Ogarjovu, pozivajući tom prilikom Vašington da ne žuri sa sprovođenjem planova o instaliranju elemenata protivraketne odbrane u istočnoj Evropi.
Mehanizam saradnje četvoro ministara ("2+2") formiran je 2002. godine u skladu sa zajedničkom deklaracijom o novim strateškim odnosima Rusije i SAD, a prvo zasedanje te konsultativne grupe održano je u septembru iste godine.
Šta je čija uloga u svetu
Kako prenosi BBC, Moskva je već zapretila da će preusmeriti svoje oružane sisteme ka Evropi ukoliko Amerika u Poljskoj razmesti svoje rakete presretače u Poljskoj i postavi radar u Češkoj.
Vašington, istovremeno, insistira na tome da je cilj ovog raketnog štita odbrana od moguće buduće pretnje iz Irana.
Urednik BBC-a Džonatan Markus kaže da se u Moskvi govori i o drugom važnom pitanju - pretnji Rusije da će se u decembru povući iz Evropskog sporazuma o konvencionalnom naoružanju.
Moskva, naime, smatra da taj sporazum iz vremena hladnog rata treba uskladiti sa savremenim ruskim strateškim interesima. Predstavnici obe zemlje žele da razmotre i sudbinu sporazuma "Start jedan", koji se tiče ograničenja upotrebe nuklearnog oružja dugog dometa, a ističe 2009. godine.
Ruska strana bi, kaže Markus, želela da na osnovu ovog sporazuma postigne novi, i to ne samo iz bezbednosnih razloga. "Tu je posredi zanimljiva razlika u filozofijama - administracija predsednika Buša manje-više nije preterano sklona ideji o ovoj vrsti sporazuma", kaže Markus.
"Rusi su, međutim, za njih mnogo zainteresovaniji jer, na neki način, potvrđuju njihovu ulogu velikog igrača na svetskoj sceni. Za Rusiju bi ovakva vrsta dogovora između Moskve i Vašingtona predstavljala simboličnu potvrdu njenog statusa i njenog posebnog globalnog značaja", kaže on.
"Imajući u vidu namere ruskog predsednika Putina da povrati međunarodnu dominatnu poziciju Rusije, on je veliki zagovornik ovakvih ideja", kaže Markus.
U senci ovih konkretnih tema su i ostala međunarodna pitanja koja opterećuju američko-ruske odnose: pitanje iranskog nuklearnog programa, budućnosti statusa Kosova, različitih odnosa Moskve i Vašingtona prema Siriji i njenoj ulozi na Bliskom istoku, rekao je Džonatan Markus.
.jpg)
