Izvor: Vostok.rs, 15.Mar.2014, 11:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SAD i Avganistan: Teškoće odlaska
15.03.2014. -
Amerikanci mogu ostati u Avganistanu posle 2014. godine na sasvim zakonitim osnovama. Čak i ako s Kabulom ne bude potpisan bilateralni Pakt o bezbednosti, saopštio je zapadnim agencijama Manuel Supervil (Manuel Supervielle), bivši glavni pravni konsultant snaga SAD u Avganistanu.
Po rečima pravnika, trenutno se u zemlji nalazi 33.600 američkih vojnika. Njihov boravak je predviđen sporazumom o statusu vojnog kontingenta SOFA (status-of-forces agreement, SOFA), >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << koji je s Kabulom zaključen ubrzo nakon terorističkih aktova u SAD 11. septembra 2011. godine. Ovaj sporazum ima neograničen rok dejstva dok ga jedna od ugovornih strana ne anulira.
Što se tiče Pakta, ovim dokumentom će biti definisani status, broj i mesta dislokacije američkih snaga koje bi mogle da se nalaze u zemlji minimum 10 godina posle 2014. godine. Avganistanski lider Hamid Karzaj je pola godine odugovlačio njegovo potpisivanje, posle čega ga je predao svom nasledniku, koji će biti izglasan 5. aprila na izborima za novog šefa države.
Ako Amerikanci imaju SOFA zašto im je potreban još jedan, paralelni sporazum? Po mišljenju stručnjaka Centra za proučavanje savremenog Avganistana Nikite Mendkoviča,
- U Avganistanu međunarodne snage deluju u okviru mandata UN. One preuzimaju na sebe određene obaveze koje nemaju direktne veze s interesima SAD u regionu. S druge strane, Amerikanci mogu biti zainteresovani da se u Avganistanu postave radarski uređaji za PRO sistem. To će biti moguće ako budu imali bilateralni sporazum s Kabulom. Međutim, u okviru drugih sporazuma koji regulišu boravak međunarodnih snaga, ostvarenje ovoga je krajnje komplikovano. SAD mogu da ostave svoje snage u zemlji. Ali, ne mogu da se organizuju radi čisto vojnih ciljeva, na primer, protiv Irana, nemaju prava na to.
Logika Hamida Karzaja je takođe razumljiva, smatra stručnjak:
- Imajući u vidu aktivno antiameričko raspoloženje u zemlji Karzaj ne smatra da je moguće potpisivanje ovakvih sporazuma, pošto će to izazvati krajnju antipatiju prema kandidatima koje on podržava.
Druge zemlje-članice sadašnje vojne operacije svoje dalje planove u Avganistanu povezuju sa sudbinom ovog Pakta, podseća stručnjak portala Avganistan.ru Dmitrij Verhoturov.
- Komanda NATO je već izrazila svoj stav – ona zahteva njegovo potpisivanje. Odnosno, dobija se situacija začaranog kruga kad se sve vrti oko avganistansko-američkog Pakta.
Bez ovog dokumenta američka pomoć će biti obustavljena od 2015. godine. Maksimalno je jasna formula koju Bela kuća stalno sugeriše Kabulu. Ipak, praktično nije moguće prognozirati dalju politiku Kabula. Mnogo toga zavisi od figure pobednika, a nema očiglednog favorita u sadašnjoj predizbornoj trci, uključujući i štićenike Karzaja. U ovom slučaju verovatno će biti održan drugi krug i tada će Avganistan bez novog šefa države biti do jeseni. I ako ovaj lider takođe bude tvrdoglav, Amerikanci će imati vrlo malo vremena kako bi smislili šta će dalje raditi. Imaju li smisla tesni mirotvorni okviri za koje će najverovatnije biti izdat mandat UN ili je bolje da ipak odu? Kao kritičan rok za donošenje odluke o potpunom izvođenju vojske u Pentagonu se navodi septembar.
Boris Pavliščev,
Izvor: Glas Rusije, foto: EPA
