Izvor: B92, 28.Maj.2009, 20:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SAD dobijaju brze železnice
Beograd, Vašington -- Plan predsednika SAD Baraka Obame za podsticaj američke ekonomije predviđa i izgradnju brze železnice širom SAD.
Amerikanci su dugo oklevali da izgrade mrežu superbrzih vozova, iako su znali da će takva železnica rasteretiti autoputeve i vazdušne trase. Iako vozovi brzine metka odavno saobraćaju u zemljama poput Francuske, Nemačke i Japana, Amerikance je tek ekonomska kriza naterala da krenu u gradnju pruge za železnicu budućnosti.
U >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Japanu je voz-metak na šinama već 45 godina. Prosečna brzina tog voza je oko 300 kilometara na sat. U Kini, vozovi na trasi Peking-Tiajnđin putuju brzinama od preko 320 kilometara na sat. U Evropi, brzi vozovi jure Britanijom, Francuskom, Španijom brže od 240 kilometara na sat. U Americi, samo voz ACELA, i to nakratko, dostiže brzinu od 160 kilometara na sat, putujući od Bostona ka Vašingtonu. Uobičajene brzine su, naravno, niže.
Koji su razlozi da Amerikanci kasne decenijama u odnosu na Japance i Evropljane i da li nova administracija može da naciju koja se proteže preko kontinenta spoji novim prugama?
U vreme posle Drugog svetskog rata, stanovnici su birali život u predgrađu. Automobil je bio za kretanje po gradu, avion za duže putovanje.
Zakrčeni putevi i nebo Amerike naterali su jednog dugogodišnjeg korisnika železnice, sadašnjeg potpredsednika Džoa Bajdena, da kaže da ”je vreme da postanu nacionalno blago”, što kaže i predsednik Barak Obama.
"Zamislite da proletite gradovima brzinama preko 100 milja na čas, da pređete iz javnog prevoza samo nekoliko koraka i putovanje završite par ulica od svog odredišta”, kaže Obama.
Plan za stimulaciju ekonomije predsednika Obame predviđa izdvajanje 13 milijardi dolara za brze pruge na severoistoku, Srednjem zapadu, u Floridi i Kaliforniji.
Vozovi poput onih u Evropi bi od Njujorka do Vašingtona putovali za sat i po. Slično bi bilo i na drugim trasama - od Džordžije do Severne Karoline. Za put od San Franciska do Los Anđelesa trebalo bi dva i po časa.
Sekretar za saobraćaj Roj La Hud kaže da bi takva železnica bila od koristi čak i onima koji ne putuju.
"Ukoliko manje ljudi bude u automobilima i u avionima, smanjiće se pritisak na puteve i aerodrome”, kaže La Hud.
Prepreke su ogromne. Brza železnica zahteva ispitivanje stanja nekih 14 hiljada kilometara pruga, pri čemu se ne zna gde će trebati popravka a gde gradnja potpuno nove, a o mostovima i prelazima da se i ne govori. Cena bi bila na stotine milijardi dolara.
"Ne možete prodavati javnosti priču da je takav vrlo skup sistem nešto što će biti jeftino i korisno za sve ljude, kada nije”, smatra bivši kongresmen Ernest Istuk.
Uz postojeći budžetski deficit od preko bilion dolara koji će se rastezati godinama, gradnja brzih pruga čekaće svetliju budućnost skrivena na nekoj usamljenoj železničkoj stanici.
