Izvor: Politika, 27.Feb.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SAD brinu i partneri
Zamerke Islamabadu za popustljivost prema Al Kaidi i talibanima, a Bagdadu za nepopustljivost prema službenicima bivšeg režima
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 26. februara – Američka strategija zapala je u novu vrstu ratnih iskušenja: pored ojačanih neprijatelja, muke joj povećavaju i – njeni ključni saveznici. Utisak je, čak, da Vašington ključnim partnerima zamera da pogoršavaju već vrlo lošu situaciju na dva glavna fronta, pa i da >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << svojim potezima praktično otežavaju posao interventnih snaga supersile. U tom smislu su uručena dodatna upozorenja vlastima Iraka i Pakistana da bi mogle da izgube podršku SAD ukoliko se ne pridržavaju "zajedničkog plana akcija". U oba slučaja radi se o pokušaju da se uspostavi "podesna doza" strateškog angažmana": Islamabadu se prebacuje da je sada previše popustljiv prema Al Kaidi i talibanima, a Bagdadu – da je suviše nepopustljiv prema službenicima bivšeg režima.
Da bi se zbili saveznički redovi, proradila je – vikend diplomatija, s nenajavljenim posetama na visokom nivou. Juče se, tako, američki potpredsednik Ričard Čejni "iznenada obreo" u Pakistanu, slično kao prethodnog vikenda šefica Stejt departmenta Kondoliza Rajs u Iraku. Od tamošnjih partnera su zatražili, kako se čuje, da bitno promene pristup i doprinesu suzbijanju ili bar smirivanju regionalnih "podrivača" strategije supersile.
Vašington je, čini se, uočio da je nastalo po njega opasno "vrzino kolo". Pakistanski predsednik general Pervez Mušaraf uveravao ga je da će nedavnim dogovorom o nenapadanju smiriti avganistanske talibane utaborene na njegovoj teritoriji, ali ovdašnji obaveštajni podaci govore da su talibani sa Al Kaidom tamo razgranali svoja uporišta odakle pojačavaju napade na novi avganistanski poredak poduprt međunarodnim snagama s mandatom UN. Irački premijer Nuri al Maliki je, u međuvremenu, pristao da sa američkim pojačanjima pokuša da "očisti" Bagdad od pobunjenika, ali ta taktika ne uspeva zato što, uz ostalo, njegovi šiiti odbijaju da u državni aparat vrate deo pripadnika svrgnutog režima Sadama Huseina, što povećava osećanje sunita da su izloženi "osvetničkim represalijama".
Stoga sada Vašington zahteva da Mušaraf krene u zajedničku ofanzivu protiv talibana i Al Kaide, a da Maliki privoli svoje sledbenike da budu tolerantniji prema stručnim kadrovima bivšeg režima, kako bi se prigušio međuverski rat i podstakla obnova opustošene zemlje. Ali i Mušaraf i Maliki se pribojavaju da bi takvim potezima okrenuli svoje pristalice protiv sebe.
Obojica su, takvi kakvi su, ipak vrlo važni Vašingtonu koji strepi da bi njihovim padom na vlast došli "još manje efikasni, a možda i sasvim kontraproduktivni lideri". Na primer: šiitski fundamentalisti u Iraku koji bi se "suštinski povezali" s "bratskom" šiitskom teokratijom u Iranu, u čijim ideološkim i nuklearnim ambicijama Bela kuća vidi "najveću opasnost po interese SAD i po međunarodnu bezbednost". I da u Pakistanu vlast i kontrolu nad njegovim nuklearnim arsenalom preuzmu fundamentalisti sunitske većine, što bi dodatno iskomplikovalo njegove hronično napete odnose sa takođe nuklearnom Indijom...
Hroničari podsećaju da su svojevremeno i Sadam i talibani i Osama bin Laden – bili saveznici SAD. Prvi kao brana širenju "šiitske revolucije", a drugi kao borci protiv sovjetskih invazionista u Avganistanu.
I jedni i drugi su se kasnije "odmetnuli" pa su ih vojnim intervencijama Amerikanci svrgli s vlasti u Bagdadu i Kabulu. Talibane i Al Kaidu kao saučesnike u terorističkim napadima 11. septembra na Njujork i Vašington, a sadamovce pod pogrešnom pretpostavkom da "poseduju oružje za masovno uništenje i da šuruju s teroristima".
Sada se opet oseća nezadovoljstvo Vašingtona ponašanjem saveznika. Ovoga puta kao da je u toku njegov novi eksperiment – da se postojeće vlasti u Iraku i Pakistanu privole na promenu kursa, ali da se održe na vrhu i da se ne pretvore u protivnika SAD. Taj plan ne izgleda manje složen od operacija koje su Vašingtonu donosile – "neželjene kontraindikacije".
M. Pantelić
[objavljeno: 27.02.2007.]
.jpg)
