Izvor: Politika, 30.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SAD bi branile Izrael od Irana
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 29. novembra - Samo što je bleskom bliceva ovekovečen dogovor da Izraelci i Palestinci pokušaju da se izmire, nad Bliskim istokom su opet sevnule strateške munje. Da sam na mestu Izraelaca, shvatio bih ozbiljno pretnje koje im upućuje Teheran, izjavio je sinoć šef Bele kuće Džordž Buš, reagujući na izjavu iranskog predsednika Mahmuda Ahmadinežada da "cionistički režim ne može da preživi".
- Da li bi Amerika vojno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << reagovala na strani Izraela, ako bi ga Iran napao - upitao je voditelj Si-En-Ena.
- Apsolutno, podržali bismo našeg saveznika ako ga Iran napadne - odgovorio je Buš. Nije želeo da kaže u čemu bi se ogledao takav odbrambeni aranžman, obrazlažući da je cela stvar još "hipotetička".
Vašingtonska administracija vidi, inače, u Iranu "glavnu pretnju regionalnoj i globalnoj stabilnosti", pa je Buš nedavno upozorio da bi eventualno atomsko naoružavanje te zemlje "moglo da izazove treći svetski rat". Kako Iran nije bio pozvan na prekjučerašnju međunarodnu konferenciju u Anapolisu, posvećenu sređivanju odnosa između Izraelaca i Palestinaca (kojima se obećava država), pojedini analitičari su tu okolnost protumačili i kao nagoveštaj da Amerika i arapske sunitske vlasti teže stvaranju saveza protiv širenja uticaja šiitskog Teherana, u čemu zajedno naslućuju "rastuću opasnost".
Većina poznavalaca se slaže da je šezdesetogodišnji konflikt između Izraelaca i Palestinaca glavni izvor svih drama u regionu pa i da doprinosi širem zaoštravanju međunarodnih odnosa, pogotovu islamskog sveta sa - Amerikom, a naročito posle njene invazije na Irak. Zamerke Vašingtonu za jednostranost - iskazane u prilog Izraelu, a potom i u odluci da se napadne Irak - stizale su i iz Evrope, od Pariza do Moskve.
Bela kuća je sada, izgleda, rešila da koriguje svoj pristup. Zatražila je prilično široku internacionalnu podršku da se nađe rešenje za najistrajniju savremenu svetsku krizu.
Deo nadležnosti u takvom poduhvatu prelazi na druge. Pariz uskoro treba da bude domaćin skupa za spoljnu finansijsku podršku mirenju Izraelaca i Palestinaca, a Moskva najavljuje da će organizovati nastavak konferisanja započetog u Anapolisu. Rusi će, kako tumači današnji "Vašington post", primeniti širi, regionalni, zahvat - da se regulišu odnosi između Izraela i okolnih zemalja, pre svega Sirije, koja traži da se njegove trupe povuku sa okupirane Golanske visoravni.
Situacija na Bliskom istoku je toliko komplikovana da je nagnala Buša da prizna, kako je rekao, da se lokalnim akterima "ne može nametati vizija". Kad se ima u vidu dosadašnji njegov kurs, takva izjava deluje kao poprilična "odstupnica". Promena se tumači na razne načine, a naročito njegovom potrebom da s predsedničke funkcije ode (u januaru 2009) kao lider koji neće biti upamćen samo po košmaru koji je izazvao pohodom na Irak - nego i kao prvi američki lider koji se založio za stvaranje palestinske države.
Nevolje ne jenjavaju. Buš projektuje državu Palestinaca, uz ostalo, kao demokratsku zemlju, ali pobednika na njihovim izborima, pokret Hamas, smatra i dalje terorističkom organizacijom, kao i izborno ojačani libanski Hezbolah. Kao pomagače oba ta "H" - osuđuje Iran i Siriju, koje vidi i kao dodatne komplikatore situacije u Iraku...
Za lanac lomova se, u međuvremenu, ovde odomaćio izraz "prošireni Bliski istok", koji znatno nadmašuje klasičnu omeđenost tog kriznog žarišta, sve do Avganistana, pa i do Pakistana, u čijim se brdima, kako se pretpostavlja, nalazi Osama bin Laden.
Kako nema nagoveštaja da bi joj se proširila spoljna vojna potpora, Amerika sada nastoji da proširi diplomatsku podršku, bez prejudiciranja metoda i redosleda koraka za rešavanje krize na Bliskom istoku. Ali samo u odnosima između Izraelaca i Palestinaca stoji niz teških rebusa, kao što su - status Jerusalima, određivanje međusob+nih granica, povratak palestinskih izbeglica i povlačenje izraelskih naseljenika...
[objavljeno: ]
