Izvor: Blic, 28.Sep.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SAD bez plana
SAD bez plana
NJUJORK - Dve nedelje posle razornih napada na STC i Pentagon, pitanje koje se postavlja glasi: da li Bušova administracija ima precizno definisan plan akcije u ratu protiv terorizma ili napipava, kao u mraku, put ka tom planu? Činilo se da je taj plan sasvim jasan kada se predsednik Buš obratio Kongresu, najavljujući globalni rat protiv terorizma i ističući da je pozvao oružane snage da budu u stanju pripravnosti. Ali, kako primećuje 'Njujork tajms', >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << pitanje kakav će vid imati vojna akcija postaje sve nezgodnije. U ovom trenutku barem, upućeni u Vašingtonu, uključujući i stručnjake za nacionalnu bezbednost, ne znaju šta vlada namerava da uradi. To se pravda potrebom da planovi ostanu tajna za neprijatelja, ali je možda reč i o nečem drugom.
Sekretar za odbranu Donald Ramsfeld nagovestio je u utorak da se dramatičan napad neće dogoditi u bliskoj budućnosti, rekavši: 'To nije nešto što počinje nekakvim značajnim događajem ili se završava isto tako značajnim događajem.' Umesto toga, on je govorio o 'postupnim koracima'. Jedan iskusni republikanski vojni strateg je, sa svoje strane, istakao: 'Avganistan je očigledno početna meta, ali nije lako odlučiti šta tačno treba da se radi. Uvek postoji opasnost da budemo brzopleti. Izuzetno je važno da prvi napad bude ofanzivan, a ja sumnjam da imamo dovoljno pouzdanih obaveštajnih podataka da bismo mogli da donesemo ključne odluke.'To je upravo ono što su SAD u sredu rekle svojim evropskim saveznicima u Briselu. Američki funkcioneri su upozorili da ne treba očekivati skori napad i apelovali su da im se pruži pomoć u prikupljanju informacija na kojima bi se zasnivala eventualna akcija. Tom prilikom manje je bilo reči o vojnoj akciji, a više o nastojanjima da se teroristička mreža razbije drugim sredstvima, kao što je intenzivnije i bolje koordinisano prikupljanje obaveštajnih podataka. Poslanici na Kapitol hilu kažu da predsednik Buš još uvek nije odlučio koje snage da upotrebi u Avganistanu i kada bi trebalo da počne da ih koristi. Ni politička ni diplomatska pitanja još uvek nisu sasvim iskristalisana.
Ministarstvo odbrane je gotovo odmah poslalo bombardere dugog dometa B-1 i B-52 u krizno područje. Međutim, oni nemaju konkretne mete. Bombardovanje Kabula bi samo izazvalo talas izbeglica, koje bi verovatno pohrlile u Pakistan i destabilizovale zemlju od koje SAD u velikoj meri zavise kada je reč o obaveštajnim aktivnostima i pronalaženju Osame bin Ladena. Bombardovanje unutrašnjosti, za koju su karakteristične nepristupačne planine, takođe predstavlja problem. 'Od toga bi moglo da bude mnogo više štete nego koristi', kaže jedan funkcioner Stejt dipartmenta. 'Setite se da nismo dobili ništa od toga što su naši bombarderi B-52 zasuli tepihom bombi Vijetnam, a tamo smo imali mnogo bolje informacije o ciljevima nego što ćemo ih ikada imati u Avganistanu.'
U ovom trenutku akcija specijalnih snaga SAD, uz podršku taktičnih vazdušnih udara, izgleda kao opcija koja , iz političke perspektive, najmanje zabrinjava. Ali, upozoravaju diplomate, čak će i ona morati da se izvede tako da se pri tome 'veoma vodi računa o osetljivim kulturnim i verskim pitanjima'. Pogrešni koraci bi mogli da 'unište američka savezništva sa arapskim zemljama čija nam je podrška tako očajnički potrebna', rekao je jedan iskusni diplomata.
JS/GB
