Izvor: B92, 14.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SAD: Turska da se uzdrži od akcije
Vašington, Ankara -- Kondoliza Rajs pozvala Tursku da se uzdrži od bilo kakve velike vojne akcije u severnom Iraku protiv kurdskih gerilaca.
"Pozvala sam na uzdržanost", rekla je američka državna sekretarka Kondoliza Rajs, koja boravi u poseti Moskvi, na pitanje novinara o njenom telefonskom razgovoru sa turskim predsednikom, premijerom i šefom diplomatije, koje je obavila u petak.
Ona je kazala da je turskim zvaničnicima poručila da je svima u interesu stabilan >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Irak i da će sve što vodi destabilizaciji ugroziti zajedničke interese SAD i Turske.
Kondoliza Rajs je rekla da je usvajanje rezolucije o genocidu nad Jermenima u Turskoj, u komitetu američkog Kongresa, izazvalo napetosti u odnosima dve zemlje.
Ona je dodala da će administracija američkog predsednika Džordža Buša nastojati da spreči usvajanje te rezolucije u Kongresu.
Dva visoka američka zvaničnika - pomoćnik državnog sekretara Danijel Frid i podsekretar za odbranu Erik Idlman sastala su se u Ankari sa turskim zvaničnicima kako bi pokušali da ublaže posledice usvajanja rezolucije o masakru Jermena u vreme Otomanskog carstva 1915. godine.
Turski diplomata, koji je pisustvovao sastanku, rekao je za Rojters da je američkim zvaničnicima poručeno da će, ako rezolucija bude usvojena u Predstavničkom domu Kongresa, to naneti "nepopravljivu štetu" odnosima Turske i SAD.
Taj izvor je rekao da će, takođe, u tom slučaju biti naneta šteta i saradnji dve zemlje unutar NATO-a.
Američki i turski zvaničnici su razgovarali i o mogućnosti turske vojne operaciji protiv kurdskih pobunjenika na severu Iraka, kojoj se protive SAD u strahu da će to destabilizovati taj relativno miran deo Iraka.
Idlman je obećao turskim zvaničnicima da će podsetiti iračke vlasti na njihove obaveze prema Povelji UN da zaštite svoje granice i bore se protiv terorizma.
Američki podsekretar za odbranu razgovarao je i sa zamenikom načelnika generalštaba turske vojske, generalom Erginom Sajgunom, rekli su turski diplomatski izvori.
Turska vlada zatražiće sledeće nedelje od parlamenta da odobri veliku operaciju protiv boraca iz redova Kurdske radničke partije, čije se uporište nalazi u brdovitim delovima severnog Iraka.
Turska negoduje zbog rezolucije
Vojne veze Turske i SAD mogu biti nepovratno narušene ukoliko Kongres SAD usvoji rezoluciju kojom bi stradanja Jermena u Otomanskoj imperiji, tokom Prvog svetskog rata, bila nazvana genocidom, ocenio je danas najviši turski vojni zvaničnik Jasar Bujukanit.
General Bujukanit rekao je u intervjuu za turski list "Milijet" da je usvajanje te rezolucije u Spoljnopolitickom odboru Predstavničkog doma već izazvalo napetost u odnosima dve zemlje.
"Ako ta rezolucija, usvojena u odboru, bude usvojena i (Predstavničkom) Domu, veze naše vojske sa vojskom SAD neće više nikad biti iste", rekao je Bujukanit.
Turska, koja je važna kao baza američkoj vojsci u Iraku i Avganistanu, povukla je svog ambasadora u Vašingtonu na konsultacije i upozorila da će možda uskratiti logističku podršku SAD zbog sporne rezolucije. Oko 70 odsto zaliha i jedna trećina goriva američkoj vojsci u Iraku stiže preko Turske.
"SAD je pucala sama sebi u nogu", rekao je turski general.
Američki predsednik Džordž Buš rekao je da je rezolucija pogrešan odgovor na stradanje Jermena, a zvaničnici administracije upozorili su na potencijalnu štetu u odnosima sa Turskom i naporima SAD u Iraku.
Predsednica Predstavničkog doma Nensi Pelozi, iz redova demokrata, ocenila je da je važno usvajanje rezolucije u ovom trenutku jer su "mnogi među preživelima veoma stari", dok je republikanski poslanik Džon Behner rekao je ta mera "neodgovorna".
Jermenske vlasti navode da je u genocidu ubijeno više od milion i po ljudi, dok Turska ocenjuje da je broj žrtava preuveličan i priznaje smrt između 250.000 i 300.000 Jermena, navodeći da je i više desetina hiljada Turaka ubijeno u haosu koji je nastao pred krah Otomanske imperije.
Kako je najavljeno, rezolucija bi trebalo da se sredinom novembra nađe pred poslanicima Predstavničkog doma. Gotovo istovetan nacrt rezolucije biće podnet na razmatranje i u Senatu. Obe rezolucije su, međutim, isključivo simboličnog karaktera i ne zahtevaju odobrenje predsednika SAD.
