Izvor: Politika, 21.Maj.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SAD: Novac iz Iraka pojačava Al Kaidu
Bin Ladenu ni traga, Pakistanu se zamera za pasivnost, dok talibani izvode sve žešće napade u Avganistanu...
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 20. maja - Od mnogobrojnih američkih sredstava u traganju za Osamom bin Ladenom, do njega jedino dopiru – dolari. To upravo potvrđuju ovdašnji obaveštajni izvori, na vrlo neobičan način: priznaju da ne znaju gde se nalazi vođa Al Kaide ali kažu da njegovom štabu pristižu sve veće količine novca prikupljenog u Iraku, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << čime se finansira i pojačavanje oružanih napada talibana u Avganistanu.
Iz ovih raporta proizlazi da Amerikanci trpe strateški "bumerang efekat" na oba njihova najveća bojišta. Brzo su srušili režime u Kabulu i Bagdadu, ali se sada šire akcije i međusobne veze gerilaca i atentatora, na ogromnom prostoru, koji odvaja (a Vašington misli i da spaja) Iran, u kome se odavde vidi "još veća opasnost"...
Hroničari podsećaju, pri tom, da je lanac lomova krenuo obrnutim pravcem od projektovanog u Vašingtonu kao odgovor na terorističke napade otetim putničkim avionima 11. septembra 2001. Invazijom međunarodne koalicije, sa mandatom Saveta bezbednosti UN, bilo je predviđeno uništavanje talibana i Al Kaide, optuženih za terorističke akte, ali se sada ispostavlja da su se obe te grupacije reorganizovale i da dovode u pitanje novi avganistanski poredak. Potonja američka vojna intervencija, izvan okrilja UN, izvedena je uz obrazloženje da Irak sarađuje sa Al Kaidom i da poseduje oružje za masovno uništavanje, da bi se posle utvrđivanja da ništa od toga nije bilo tačno, došlo do situacije da sada Bin Ladenova mreža deluje u Iraku, gde nastali košmar masovno uništava i ljude i dobra.
Pozivajući se na neimenovane obaveštajne krugove, današnji "Los Anđeles tajms" prenosi da centrali Al Kaide pritiču zamašne sume novca iz Iraka koji su "teroristički operativci sakupili od donatora antiameričkih pobunjenika, kao i kidnapovanjem bogatih pojedinaca i drugim kriminalnim aktivnostima". Finansijski priliv im je povećan zbog "uspeha koje su postigli u Avganistanu, ali im stižu prilozi i iz raznih delova Bliskog istoka", prenosi se ocena američkog "antiterorističkog visokog zvaničnika". Zarade do kojih gerilci dolaze kidnapovanjem, podseća ga, kaže na "Kolumbiju i Meksiko u poslednje dve decenije prošlog veka".
Najtraženiji američki neprijatelj – Bin Laden je i dalje, međutim, van domašaja iako je od prošle godine ponovo pojačana potraga za njim, koja je svojevremeno zanemarena zbog napada na Irak. Na terenu je više od 50 agenata CIA, nagrada od 25 miliona dolara za informacije, koje bi pomogle hvatanju vođe Al Kaide, i dalje čeka dobitnika, a ne pomažu ni satelitska osmatranja, elektronsko prisluškivanje, špijunske bespilotne letilice... "Svako predviđanje kada bi Bin Laden mogao biti uhvaćen je prosto smešno", izjavio je jedan od sagovornika kalifornijskog dnevnika. "Nikad nismo dobili uverljiv izveštaj gde je taj čovek", kaže drugi, iako se "predsedniku Džordžu Bušu svaka dva do četiri meseca podnose izveštaji o tome kako napreduje potraga".
Operativci Al Kaide sada lakše ulaze i u Pakistan, dodaje, se, posle sporazuma tamošnje vlade i talibana o nenapadanju, pa Bin Ladenovi ljudi "iskustva iz Iraka prenose talibanima za napade u Avganistanu". U udarnoj današnjoj storiji "Njujork tajms" kao da se nadovezuje na te verzije, tvrdnjom da Amerikanci nastavljaju da finansiraju vojne akcije Pakistana sa oko milijardu dolara godišnje ali da su u toj zemlji "sve aktivniji i Al Kaida i talibani".
Vašington je poslednjih pet godina podržao kooperativnost Islamabada sa 5,6 milijardi dolara, ne računajući pošiljke iz tajnih fondova, računa njujorška novina, ali su sada "američki zvaničnici iznenađeni tamošnjim jačanjem i Al Kaide i talibana".
Predstavnici Bele kuće ističu da Islamabad ostaje "bitan saveznik" a pakistanski ambasador ovde demantuje medijske optužbe za pasivnost snaga bezbednosti njegove zemlje. Iz vašingtonskog Centra za strateške i međunarodne studije napominju da je još 1,8 milijardi dolara otišlo odavde Pakistanu za nabavku oružja "koje je korisnije za nadmetanje sa susednom Indijom nego za borbe protiv Al Kaide i talibana". Istovremeno je samo 900 milijardi dolara namenjeno pomoći zdravstvu, ishrani i školstvu, zbog čega raste baza ekstremizma.
Iz navedenog proizlazi da su ciljevi Vašingtona i realnost na prostorima proširenog Bliskog istoka i juga Azije u sve većem raskoraku. U rastućim neprilikama su, pri tom, i Amerikanci, i njihovi partneri kao i njihovi protivnici, među kojima je sve teže napraviti liniju pouzdanog prepoznavanja – ko je kada i u čemu na čijoj strani.
M. Pantelić
[objavljeno: 21.05.2007.]
