Izvor: B92, Beta, 11.Feb.2009, 13:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SAD: Dogovor o ekonomskom paketu
Beograd, Vašington -- Američki Kongres i administracija Baraka Obame postigli su kompromisno rešenje o ekonomskom paketu stimulativnih mera u iznosu od 789 milijardi dolara.
Paket predviđa smanjenje poreza, ali i potrošnju nove administracije kako bi se pomoglo posustaloj američkoj privredi. Šef poslaničke većine u Senatu Hari Rid rekao je da su učesnici pregovora prevazišli razlike između paketa vrednog 820 milijardi dolara, koji je usvojio Predstavnički dom i onog >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << od 838 milijardi dolara koji je "prošao" u Senatu.
Rid je naveo da bi glasanje o konačnom nacrtu paketa ekonomskih mera za prevazilaženje krize moglo da bude već sutra, preneo je Rojters.
Oba doma Kongresa moraju da usvoje taj plan, pre no što on bude poslat predsedniku Obami na potpisivanje.
Paket "prošao" Senat sa jednim glasom više
Američki Senat je usvojio plan Baraka Obame za stimulisanje privrede, vredan 838 milijardi dolara, sa samo jednim glasom više od neophodnih 60 i to zahvaljujući podršci triju republikanskih senatorki. Protiv paketa je glasalo 37 predstavnika u Senatu.
Proizvođač čelika najavljuje otpuštanja
Najveći svetski proizvođač čelika, "Arselor Mital", saopštio je da je u poslednjem tromesečju 2008. zabeležio veliki gubitak i najavio da će možda otpustiti više od najavljenih 9.000 radnika.
I najveći svetski proizvođač platine, "Anglo Platinum", otpustiće u ovoj godini 10.000 radnika kako bi smanjio rashode i ublažio gubitke nastale zbog pada cena plemenitih metala.
I najveći svetski proizvođač sportske obuće i odeće "Najk" najavio je da će radi smanjenja troškova u procesu reorganizacije možda smanjiti broj zaposlenih za četiri odsto, što bi značilo da će biti otpušteno oko 1.400 od ukupno 35.000 zaposlenih u filijalama širom sveta.
"Ovo je dobro, ovo su veoma dobre vesti. Želim da zahvalim svim predstavnicima u Senatu koji su pomogli da se paket usvoji", kaže Obama. Barak Obama insistira da što pre počnu pregovori zakonodavaca iz Predstavničkog doma i Senata.
"Sada predstoji usaglašavanje verzija plana Predstavničkog doma i Senata pre nego što finalna verzija stigne u moju kancelariju na potpis, tako da ćemo imati još posla u narednih nekoliko dana, ali ovo je dobar početak", rekao je Obama.
Obama želi da stavi svoj potpis na novi paket mera pre sledećeg ponedeljka, kada se u Americi slavi Dan predsednika. On je upozorio da će se kriza produbiti ukoliko Kongres ne bude obavio svoj posao.
Međutim, lider republikanaca u Senatu Mič Mekonel izneo je oštre kritke na račun Obaminog plana. "Dobro je što je predsednik tražio pomoć za privredu, ali ovaj paket je promašio metu", smatra on.
"Pun je beskorisnih mera. Nema nikakvih garancija da će otvoriti nova radna mesta i oživeti ekonomiju. Jedino je sigurno da će se naš dug povećati i da ćemo iz godine u godinu plaćati sve veću kamatu", rekao je Mekonel.
Osim što paket mera usvojen u Senatu vredi 19 milijardi dolara više od verzije Predstavničkog doma, postoje i razlike u načinu raspodele sredstva. Najveće se odnose na potrošnju federalne i državne administracije i iznos novca koji će biti izdvojen za zdravstvo i obrazovanje.
Paket Senata omogućava značajno smanjenje poreza za kupovinu automobila, ali zato predviđa dvostruko veći porez za kupovinu prve kuće, u odnosu na paket mera usvojen u Kongresu.
Plan za banke do 2.000 milijardi
U međuvremenu, ministar finansija SAD Timoti Gajtner predstavio je nacrt novog plana za spasavanje američkih banaka, koji može dostići 2.000 milijardi dolara. Tim planom trebalo bi da se ponovo podigne posustali bankarski sistem.
Očekivanja su bila da će Gajtner predstaviti plan koji obuhvata mešavinu sredstava iz privatnih i javnih fondova, kojima bi se stabilizovao finansijski sistem. Ipak, mnogi su posle njegovog obraćanja ostali razočarani.
Glavni deo finansijskog plana za stabilnost predstavlja uspostavljanje privatno-javnih investicionih fondova. Predviđeno je partnerstvo fondova sa saveznom ustanovom za osiguranje depozita, koja nadgleda poslovanje banaka, i saveznim rezervama.
Evropski investitori su negativno reagovali na Gajtnerov plan oborivši vrednost akcija, dok je u isto vreme na globalnim deviznim tržištima zabeležen neveliki pad dolara prema evru i jenu i korpi šest drugih jakih valuta.
Planira se i širenje saveznog programa za proširenje kreditnih kartica i pozajmica studentima, automobilskim kompanijama i malim preduzećima.
Ministar finansija kaže da je od ključnog značaja obnavljanje kreditne sposobnosti kako bi se ranije usvojeni plan od nešto više od 800 milijardi dolara namenjenih poreskim olakšicama odvojio od novca predviđenog za mere podizanja ekonomije.
"Umesto da radi na oporavku, finansijski sistem radi protiv ekonomskog oporavka. U isto vreme, recesija sve više pritiska banke. Sve se dešava opasno brzo i mi to moramo zaustaviti", kaže Gajtner.
"Svaki Amerikanac mora da shvati da bitka za ekonomsko preživljavanje mora da se vodi na dva fronta. Moramo brzo započeti sa proizvodnjom i investicijama i sa odobravanjem poslovnih i privatnih kredita", kaže Gajtner.
Investitori su razočarani predstavljenim planom, što se odmah odrazilo i na poslovanje američke berze. Vrednosti akcija na Vol stritu ponovo su u padu, a indeks Dau džons oslabio je za četiri odsto.
Broker Teodor Vajsberg pesimista je i ne veruje da će taj plan, kao ni plan predsednika Obame, imati efekta.
"Oni moraju da zadaju jak udarac krizi, nešto što nije ni jedno od ovih dvaju planova, nešto što je u skladu sa onim što je pokrenula Bušova administracija, ili nešto potpuno novo i drugačije. Oni nisu učinili ništa od tih dvaju", smatra on.
Nedostatak poverenja kod građana učinio je plan spasavanja posustale ekonomije još težim.
Gajtner kaže da se zbog toga mora nastaviti sa brzim oporavkom, kako zbog neizdavanja kredita ne bi došlo do dodatnog potkopavanja ekonomije i slabljenja banaka, a time do još veće recesije.
.jpg)
