Izvor: Vostok.rs, 13.Jun.2013, 19:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rusko ratno vazduhoplovstvo: šta da se uči?
13.06.2013. -
Planiranje nepredviđenog. U praksu borbene pripreme ruske armije sve više ulaze „iznenadne provere“ borbene pripravnosti. U zavisnosti od nivoa onih koji proveravaju, znak za uzbunu se daje jedinicama i vezama različitog nivoa. Cilj i smisao takvih provera je utvrđivanje realnog stanja borbene pripravnosti vojske, a ne samo na rečima. Slične provere su bile i ranije, međutim, jako retko, a njihova organizacija je omogućavala da se unapred dobiju informacije, >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << tako da sve skupa nije imalo smisla.
Danas su provere mnogo češće, a njihova priprema je detaljnija, što omogućava da se dobije manje-više realna slika stanja vojne mašine, shvate nedostaci, kako specifični pojedinih jedinica, tako i zajednički nedostaci celog sistema, i da se uklone.
Iznenadne provere će se obavljati i dalje: regularno će se proveravati svi rodovi oružanih snaga i svi vojni okruzi. Nekoliko godina ovakve aktivnosti će stvoriti naviku konstantne borbene pripravnosti, koja će ući u krv komandirima. A, to je, najverovatnije, i glavni cilj svega ovoga.
Neočekivana aktivnost?
Stalne novosti o vojnim vežbama, kako ruskog ratnog vazduhoplovstva, tako i drugih rodova oružanih snaga, često otvaraju diskusije o „neočekivanoj aktivnosti“ ruske vojne mašine i njenim mogućim posledicama. Međutim, sve postaje jasno, ako se ova aktivnost oceni u poređenju sa prethodnim periodom.
Danas je, zahvaljujući povećanom vojnom budžetu, Rusija dobila mogućnost da se vrati praksi normalne borbene pripravnosti. Krajem 20., početkom 21. veka, većina vojnih pilota je imala oko 20 sati leta godišnje. Bili su piloti koji su još manje leteli: 5-6 sati godišnje. Ovakva priprema je bila opasna, pre svega, za samo ratno vazduhoplovstvo, a ne za potencijalnog protivnika. Diskvalifikacija pilota je bilo koji let pretvarala u ruski rulet. Dovoljan je primer majora Valerija Trojanova, čiji je Su-27 pao na teritoriju Litvanije 15. septembra 2005. godine, jer mu je nestalo goriva. Pilot, koji se retko dizao u vazduh, je izgubio orijentaciju prilikom leta od aerodroma Siverski (Lenjingradska oblast) do kalinjingradskog Čkalovska.
Srednji broj sati leta godišnje je počeo da raste negde 2007-2008. godine. 2010. godine je prešao 70 sati, a 2012. godine je dostigao 100 sati godišnje. Danas, imajući u vidu stanje avijacije i ekonomske mogućnosti, vrlo je realno da ovaj pokazatelj stigne i do 150 sati godišnje. A, to je više od onoga što imaju mnoge zemlje u svom ratnom vazduhoplovstvu.
Šta da se uči?
Jedan od glavnih elemenata borbene pripreme ratnog vazduhoplovstva danas je punjenje gorivom u vazduhu. Skoro istovremeno vojne vežbe za punjenje gorivom u toku leta se održavaju u Zapadnom i Centralnom vojnom okrugu. U te vežbe je uključeno na desetine aviona. Moglo ih je biti i više, ali je broj ograničen brojem letećih tankera Il-78. Privremeno rešenje – korišćenje visećih agregata za punjenje goriva (UPAZ) će samo delimično popraviti situaciju.
Punjenje gorivom u vazduhu je danas neophodno u ratnom vazduhoplovstvu. Bez toga bi bilo nemoguće brzo prebacivanje avijacije u nužnom pravcu, a operativni manevar soro da postaje glavni faktor odbrambene sposobnosti.
Rusko ratno vazduhoplovstvo planira da i dalje kupuje tankere. Broj ovih korisnih aviona će se povećavati. Međutim, da bi se ostvario pun pogodak, potrebno je razmotriti ne samo pitanje strateških tankera Il-78, nego i manjih taktičnih mašina, čiji bi odredi bili podčinjeni komandama ratnog vazduhoplovstva po vojnim okruzima. I, naravno, neophodna je i priprema – punjenje gorivom u vazduhu, posebno noću, ili u nevreme, je komplikovana operacija, koja traži odličnu pripravnost obe posade. Kako posade tankera, tako i posade aviona koji dobija gorivo.
Ilija Kramnik,
Izvor: Glas Rusije, foto: RIA Novosti
