Izvor: Politika, 11.Nov.2014, 11:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rusko-kinesko približavanje trn u oku SAD
Amerika je dugo imala koristi od međusobnog nepoverenja između Kine i Rusije, ali bi bila velika američka greška da ne vidi da se svet promenio
Barak Obama i Vladimir Putin pozdravili su se i razmenili nekoliko reči na jučerašnjem samitu u Pekingu, ali njihov kratak razgovor dok su čekali grupno fotografisanje nije bio dovoljan da razmene stavove ni o jednom od gorućih svetskih problema. Njihov domaćin, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kineski predsednik Si Đinping, govorio je o budućnosti azijsko-pacifičkog regiona, a pitanje koje bi šefa Bela kuće moralo najviše da zanima jeste koliko će jako u toj budućnosti biti nedavno uspostavljeno partnerstvo Moskve i Pekinga, od čijeg je međusobnog nepoverenja Amerika godinama profitirala.
Samit lidera 21 članice Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje okupio je predsednike SAD, Rusije i Kine u trenutku kada između Moskve i Vašingtona tinja novi hladni rat zbog krize u Ukrajini, a između Rusije i Kine jača saradnja konkretizovana ugovorom o isporuci gasa vrednim 400 milijardi dolara. Ipak, kako piše „Njujork tajms”, Obama je okružen brojnim spoljnopolitičkim savetnicima koji ne uviđaju da se svet promenio i koji smatraju da je približavanje Rusije i Kine – mnogo buke ni oko čega. Oni veruju da između Moskve i Pekinga vlada zazor poput onog za vreme hladnog rata i da zato SAD ne treba da se brinu. Sećamo se da je nekadašnji državni sekretar Henri Kisindžer vrlo mudro zaključivao o rivalstvu Pekinga i Moskve za uticaj u komunističkom svetu i da je njihovo hladnoratovsko takmičenje iskoristio za američku korist. I danas veliki broj američkih diplomata tvrdi da Kina i Rusija ne mogu da budu saveznici zbog složenih odnosa u prošlosti, međusobnog nepoverenja oko stvarnih interesa druge strane, kao i zbog ruske aneksije Krima i podrške pobunjenicima u Ukrajini, dok Peking insistira na suverenitetu i integritetu svake države. Ima stavova da je Moskva tek „mlađi partner” u ovom odnosu jer je Rusija na 10. mestu najvećih kineskih trgovinskih partnera, dok su im SAD na prvom.
Međutim, ovo bi mogla da bude još jedna pogrešna procena Vašingtona, poput one diplomate Danijela Frida koji je govorio da se Kremlj nećka da prizna Kosovo jer očekuje nešto zauzvrat iako je Putin izjavio da je priznanje Kosova opasan presedan koji otvara put separatizmu širom sveta i da Moskva neće priznati jednostrano proglašenu kosovsku nezavisnost. Amerika je dosad ispravno procenjivala trzavice između Kine i Rusije, ali izgleda da sada nastavlja da na isti način čita situaciju koja se u međuvremenu veoma promenila. Beograd je upravo takvu grešku napravio kada je početkom devedesetih računao da će i dalje balansirati između SAD i Moskve, gubeći iz vida da je pao Berlinski zid, kao i da je Amerika postala jedina svetska supersila, a Jeljcinova Rusija ekonomski i politički dramatično oslabljena.
A danas ruski ambasador u Vašingtonu Sergej Kisljak kaže da je ugovor o prodaji gasa „samo početak” saradnje između Moskve i Kine, profesor sa Prinstona Gilbert Rozman da „više nema nazad” u ruskom približavanju Kini, a Grejam Al, stručnjak za međunarodne odnose sa Harvarda, da između Sija i Putina postoje i lične, prijateljske veze. Prva zvanična Sijeva poseta inostranstvu bila je ona zimskoj olimpijadi u Sočiju koju su zapadni lideri ignorisali. Obe zemlje u SAD vide imperijalističku silu koja se meša u poslove drugih država.
Međutim, američki odnos sa Kinom dovoljno je složen i bez trougla sa Rusijom. Jasno je da su SAD, kao sila koja je već uspostavila dominaciju i Kina, kao sila koja tek pokazuje pretenzije u regionu, rivali koji će odmeravati snage. Kinesko osporavanje američke prevlasti vidi se već sada kada je Peking počeo da polaže pravo na ostrva Senkaku koja su pod kontrolom Japana, najbliskijeg saveznika SAD u regionu. Kina želi da eksploatiše naftu i u spornim vodama Južnog kineskog mora, zbog čega je u sukobu sa Vijetnamom, ali i drugim zemljama regiona. SAD će gledati da spreče sadašnji odnos snaga, i to je izvor novih sukoba. Zvanično, i Si i Obama kažu da su spremni da poboljšaju američko-kineske odnose. Šef Bele kuće je na samitu kazao da „SAD pozdravljaju rast prosperitetne, mirne, stabilne Kine”. Međutim, Si je istakao da zarad poboljšanja odnosa SAD moraju da prihvate Kinu kao ravnopravnog partnera. Znamo da
SAD u poslednjih 25 godina nikoga nisu morale da gledaju kao ravnopravnog.
Iako Amerika ostaje najveća svetska sila, Peking je, između ostalog i tekstovima u državnim medijima, poručio Obami da u njemu vidi „hromog patka” ili predsednika koji je de fakto izgubio vlast. Kako ocenjuje Ši Jinhongm, profesor međunarodnih odnosa na univerzitetu Renim u Pekingu, Si sada ne mora ni u čemu da popustiti Obami jer zna „da Obama njemu ništa ne može da ponudi” posle nedavne pobede republikanaca u Kongresu, odnosno činjenice da zakonodavnu granu vlasti preuzimaju konzervativci koji se zalažu za nepopustljivu bitku za prevlast na Pacifiku.
----------------------------------
Sporni sporazumi
Kina je pre četiri godine pretekla Nemačku na mestu najvećeg ruskog trgovinskog partnera. Razmena je prošle godine iznosila 90 milijardi dolara, a ove godine će biti i veća jer su se zbog sankcija smanjili ruski poslovi sa Evropom.
„Ekonomske sankcije i politički pritisak otuđuju Rusiju od Zapada i guraju je ka Kini. Rusija u Kini vide zamenu za zapadne kredite i tehnologiju”, kaže Sergej Rogov, direktor Moskovskog instituta za studije SAD i Kanade.
Jelena Stevanović
objavljeno: 11.11.2014.
Pogledaj vesti o: Vladimir Putin
