Izvor: Večernje novosti, 16.Okt.2013, 00:08   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ruski prosvetitelj poreklom - Srbin

OD STALNOG DOPISNIKA : MOSKVABrojnim Srbima i onima koji su poreklom iz naših krajeva, a zapamćeni su u ruskoj istoriji kao veliki ljudi, vojskovođe, diplomate, pisci ili filozofi, „pridružio“ se ovih dana još jedan mislilac, pesnik i prosvetitelj, Nikolaj Vladimirovič Stankjevič. O njemu je ovih dana objavljena knjiga, a za nas je posebno interesantno da je autor opširne biografije ruski general i pisac Nikolaj Aleksandrovič Kartašov (56) predočio brojne dokaze da je Nikolaj Stankjevič >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << poreklom - Srbin.O Nikolaju Stankjeviču, koji je živeo u prvoj polovini 19. veka knjigu, je štampala „Maladaja gvardija“ u biblioteci „Život predivnih ljudi“. Povod je bio 200 godina od njegovog rođenja. U knjizi je mnogo novoga - delom ono što je autor pronašao u arhivama, delom ono što je saznao iz razgovora sa rodbinom Stankejeviča. Prethodno su i u Francuskoj o ovom filozofu objavljene dve knjige.Nikolaj Stankjevič rođen je 27. septembra 1813. u imućnoj porodici u selu Uderevka u Voronješkoj guberniji. Univerzitet je završio u Moskvi. Nažalost, Stankejevič je rano umro od tuberkuloze u Italiji, bilo mu je samo 27 godina. Pokušao je da se izleči na Kavkazu i u Karlovim Varima, ali nije bilo pomoći.Tridesetih godina 19. veka Stankjevič je organizovao kružok u koji su ulazila velika imena ruske misli kao što su bili Visarion Belinski, Aleksej Koljcov, Timofej Granovski, Konstantin Aksakov, Ivan Turgenjev, Mihail Bakunjin, Vasilij Botkin i drugi.Jedan od glavnih razloga što se general, novinar i pisac Nikolaj Aleksandrovič Kartašov (56) zainteresovao za biografiju velikog prosvetitelja jeste što se i on rodio tamo gde su nekada živeli Stankejeviči.- U arhivima je zapisano da je rodonačelnik ove porodice, Ivan Stankjevič došao iz bratske, pravoslavne Srbije. Na poziv Petra Velikog u 18. veku došlo je mnogo ljudi iz Srbije, Bosne, Crne Gore, Slavonije i Dalmacije. Oni su svi bili spremni da ratuju protiv neprijatelja hrišćanstva i svetog krsta. Posle austro-turskog rata Srbi su bili gonjeni ništa manje nego kad su bili pod Turcima. Zbog toga su Srbi krenuli u Rusiju. Upravo tada su bila osnovana prva srpska naselja na reci Severski Donjec koja teče u južnim prigraničnim oblastima sadašnje Rusije i Ukrajine. Tako je tamo nastalo naselje Nova Srbija - piše Nikolaj Kartašov.Među tadašnjim Srbima koji su došli u Rusiju bili su Miloradovići, Kneževići, Božići, Stojanovići, Popovići, Markovići, Zarići, Mirovići i drugi. Ruski istoričari su izračunali da je u 18. veku u Rusiju došlo skoro deset hiljada Srba. Mnoga od tih prezimena su kasnije iskrivljena, pa je sasvim moguće da su se Stankejeviči do dolaska u Rusiju prezivali Stankovići.Jedan od tadašnjih došljaka je bio i Ivan Semjonovič Stankjevič, koji je pre dolaska u Rusiju studirao u Italiji, a kasnije je obuku prošao u srpskoj vojsci. U Rusiji je bio u kozačkom puku u Voronješkoj guberniji. Svoju hrabrost Stankjevič je u ruskoj vojsci pokazao u ratovanju sa Poljacima i Turcima. Ivan se oženio ćerkom kozačkog oficira Marijom i sa njom imao šest sinova i ćerku.Sinovi su osnovali novo selo koje su nazvali Zara. Oni su to ime objašnjavali time da se u dalekom srpskom mestu Zara na Balkanu rodio njihov otac Ivan Semjonovič Stankjevič. To potvrđuje da su Stankjeviči došli iz Dalmacije jer se u to vreme Zadar nalazio u sastavu Italije i zvao se Zara. Najverovatnije da su se svojevremeno Stankejeviči prezivali Stankovići.Oni koji su radili na imanju Stankjeviča uvek su pričali da oni plaćaju bolje od ostalih. Za razliku od mnogih ruskih sela gde su kuće bila pokrivene slamom i kasnije metalom, tamo su sve su kuće bile pokrivene crepom.U državnom arhivu u Voronješkoj oblasti je zapisano da je 1820. godine porodica Stankjevič u svojih pet sela imala više od 300 seljaka. Vrlo trudoljubivi Stankjeviči su prodavali brašno i vino vojsci i floti. Bili su cenjeni i kao dobrotvori. Kad je u Tuli izbio veliki požar 1834. složna braća su dala tadašnjih sto hiljada rubalja pomoći što je bio ogroman novac, pa su i od samog cara dobili priznanje za takav gest.DOMOVINA PREDAKA SASVIM je moguće i da se jedan deo porodice Stankejeviča vratio u domovinu predaka. - Oni Stankejeviči koji su bili belogardejci, posle Oktobarske revolucije su emigrirali, a drugi su ostali u Rusiji. Možda je neko od tih koji su napustili Rusiju otišao i ostao u Srbiji koja je primila veliki broj ruskih emigranata - rekao nam je Nikolaj Kartašov.Veliki mislilac Nikolaj Stankjevič nije zaboravljen, u rodnom kraju postoje muzej i škola u koju je on nekada išao. Sačuvani su brojni dokumenti i njegova pisma. Jedan od naslednika osnovao je biblioteku u kojoj se ona čuvaju. Jedna od praunuka Stankejeviča radi u Bioblioteci „V. Lenjin“ u Moskvi. Ona je doktor nauka i zna da su se njeni preci ponosili srpskim poreklom. Na drevnom Arbatu u Moskvi postoji škola koja nosi ime Stankjeviča. SRPSKI JEZIK- NA poslednjoj izložbi knjiga u Moskvi na štand izdavačke kuće „Maladaja gvardija“ došla je jedna grupa mlađih Srba. Bilo mi je veoma žao što su govorili na engleskom. Uvek volim da čujem srpsku reč. Voleo bih da i ja naučim što više reči srpskog jer ste nam vi najbliži narod - kaže nam general Kartašov.

Nastavak na Večernje novosti...