Izvor: Politika, 02.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ruski gambit
Kao u priči o kraljeviću i prosjaku, Gari Kasparov – posle dve decenije šahovske vladavine svetom – već dve godine provodi na moskovskim ulicama. Od snova da postane vođa ruske opozicije i da svrgne Vladimira Putina zasad dobija samo udarce i prodor u zapadne medije posle svakog pritvora.
Pobednici se izdvajaju po izrazitim osobinama koje naizgled nemaju direktne veze s njihovim uspesima.
Pamti se Laskerovo bavljenje filozofijom, Botvinikov naučni pristup, pevačke >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ambicije Smislova, Taljev raskošni duh, Fišerova fanatična principijelnost...
Za svakog svetskog prvaka mogla bi se naći najmanje još jedna uspešna profesija, ali nijedan nije pokušao da promeni toliko uloga i lica kao Gari Kasparov. Rođen u Azerbejdžanu pre 44 godine, s ruskim državljanstvom, a jevrejsko-jermenskim poreklom, na svet je došao s pečatima četiri današnje šahovske velesile, kao da mu je u rodoslovu unapred upisan vrh tabele sa ovogodišnjeg Ekipnog prvenstva Evrope.
Kasparov je svačiji i ničiji. Šahovski je ponikao u školi slavnog Botvinika. Bio je miljenik nekadašnjeg šampiona i potvrda njegovih naučnih metoda, sve dok učenik nije prevazišao učitelja čak i u izuzetnoj sposobnosti da šah uplete u politiku. Tada je i Botvinik, dugogodišnji Staljinov štićenik, počeo da se odriče svog najboljeg đaka.
Od mnogih je Kasparov upijao znanje i sticao podršku, a nikome i ničemu nije ostajao dužan, ni veran. Možda otuda i gotovo nekontrolisana energija kojom je rušio protivnike za tablom, kao i institucije u koje je ulazio, u privatnom i javnom životu.
Na međunarodnu scenu je izronio u Banjaluci, 1979, a istorijsku granicu od 2.800 rejting-poena prešao je u Beogradu, 1989. Tada je cementirao hram koji su mu podigli ovdašnji obožavaoci, a koji će srušiti u paramaparčad tri godine kasnije, rečenicom da Beograd treba da se bombarduje.
Prvi korak ka tituli svetskog prvaka – spasavanjem meča s Karpovom u kojem je gubio s 5:0, a igralo se do šest – obeležio je i prvim vatrenim govorom. Kritikovao je prekid maratona posle 48 partija i rezultata 5:3, iscrpljenog Karpova nazvao predstavnikom komunističkog režima, a sebe – izdankom "perestrojke". Bilo je to u Moskvi, 1985, na početku godine u kojoj će osvojiti krunu.
Od tada se Gari Kasparov nalazio na vrhu svetske rejting-liste sve do 2005, kada se okrenuo politici. Njegove rekorde u pobedama i zaradama niko nije dostigao, a i danas bi po rejtingu zauzimao prvo mesto. Zašto je onda s trona sišao na ulicu?
Nekadašnji predsednik Ruske šahovske federacije Baburin govorio je da Karpova pokreće novac, a Kasparova – vlast. Već 1986. današnji opozicionar se oprobao u ulozi Valense šahovskog sindikata, kao osnivač Udruženja velemajstora (GMA). Kada je sam srušio to što je podigao, usledile su nove, sve uže organizacije: VCA, PCA i na kraju fiktivne kompanije "Ajnštajn" i "Misaone igre". To su bili organizatori njegovih privatnih mečeva, jer je 1993. napustio Svetsku šahovsku organizaciju (FIDE) da joj ne bi davao procenat od svojih nagrada.
Danas ni nekadašnji Kasparovljevi politički saradnici ne mogu da objasne njegove poteze, osim činjenice da i na ovoj sceni ima moćne sponzore i da je u prilici da troši tuđi novac. Nevolja javne ličnosti koja se okrenula politici jeste da se o njoj gotovo sve zna. A, Kasparovljeva šahovska inkarnacija, u kojoj je protiv Judite Polgar vratio potez, podseća da novopečeni demokrata u prošlom životu to svakako nije bio.
[objavljeno: ]
