Izvor: RuskaRec.ru, 16.Jul.2017, 19:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ruske megafabrike: Lenjingradska fabrika metala
Arhivska fotografija
Lenjingradska fabrika metala (Leningradskiй metalličeskiй zavod) je najveći ruski proizvođač pogonskih mašina i turbina. Nalazi se u Sankt Peterburgu i postoji već 160 godina.
Osnovao ju je 1857. godine Sergej Rasterjajev, istaknuti pripadnik ruske buržoazije. On je spadao među malobrojne trgovce i biznismene kojima je bilo dozvoljeno da koriste grb Ruske imperije.
Počeo je tako što je angažovao najbolje i najbriljantnije nemačke stručnjake, >> Pročitaj celu vest na sajtu RuskaRec.ru << ali su prve parne i hidraulične turbine u Rusiji ipak napravili ruski inženjeri 1924. godine.
Arhivska fotografija
Revolucija 1917. je zasenila nasleđe buržoazije i ubrzala proizvodnju, učinivši da se ona neprekidno razvija. Energetska snaga turbina je uvećana. Inženjeri ove fabrike su 1963. godine napravili najveću i najjaču Fransisovu turbinu za Krasnojarsku hidroelektranu.
Arhivska fotografija
Lenjingradska fabrika metala je uvek težila da bude „najveća i najmoćnija”. Tako je 1977. godine počela da proizvodi hidraulične komponente, i njen novi proizvod je brzo našao kupce u celom svetu.
Slava Stepanov | geliovostok.ru
Danas je svaka deseta turbina u svetu proizvedena u Lenjingradskoj fabrici metala.
Slava Stepanov | geliovostok.ru
Posle raspada Sovjetskog Saveza fabrika je postala deo kompanije „Silovыe mašinы” – najvećeg proizvođača pogonskih komponenti za elektrane u Rusiji. Malo je reći da je najveća. Ona još ulaže i vreme i novac u R&D u cilju konstruisanja i stvaranja proizvoda visokog kvaliteta.
Slava Stepanov | geliovostok.ru
Prema podacima koje iznosi ova kompanija, fabrika je 2017. godine proizvela preko 2150 parnih i 790 hidrauličnih turbina.
Slava Stepanov | geliovostok.ru
Proizvodi su u sovjetskom periodu plasirani samo u zemlje koje su bile u prijateljskim odnosima sa SSSR-om, što je bila ustaljena strategija u ono doba. Pored sovjetskih republika glavni kupci su bile Kina, Indija i zemlje Latinske Amerike.
Slava Stepanov | geliovostok.ru
Sada se, međutim, turbine Lenjingradske fabrike metala prodaju po celom svetu – od Kanade i SAD do Afrike i Azije.
Slava Stepanov | geliovostok.ru
U najupečatljivije inostrane projekte uključene su fabrike iz Irana, Kine i Meksika.
Slava Stepanov | geliovostok.ru
Većina ruskih elektrana takođe koristi turbine napravljene u Lenjingradskoj fabrici metala. Njeni inženjeri su rekonstruisali Sajano-Šušensku hidrocentralu, najveću elektranu u Rusiji. Na njoj je u avgustu 2009. došlo do katastrofalne havarije u kojoj su poplavljene i uništene prostorije sa turbinama.
Slava Stepanov | geliovostok.ru
Jedan od najnovijih i najistaknutijih projekata je parna turbina za Belojarsku nuklearnu elektranu. Za razliku od drugih nuklearnih pogona, ovaj ima takozvani „brzi reaktor” (koji koristi brze neutrone za inicijaciju fisione reakcije), što je inovacionih projekat ruske nuklearne industrije.
Slava Stepanov | geliovostok.ru
Pogon u kome se prave hidraulične turbine
Slava Stepanov | geliovostok.ru
Proizvodnja turbina je dug proces. Inženjeri ove fabrike vrše provere nakon svakog proizvodnog koraka. Fabrika ima čak i specijalnu vakuumsku komoru u kojoj buduće turbine mogu biti testirane u autentičnim radnim uslovima.
Slava Stepanov | geliovostok.ru
Jedna turbina može biti teška 1.500 tona i dugačka oko 60 metara. Upravo takva je napravljena za lokalnu Lenjingradsku nuklearnu elektranu i treba da bude puštena u pogon 2018. godine.
Slava Stepanov | geliovostok.ru
U ovom trenutku inženjeri Lenjingradske fabrike metala rade na rotoru za hidroturbinu koji će biti težak 250 tona. To će biti najteži rotor u dosadašnjoj istoriji ove fabrike.
Slava Stepanov | geliovostok.ru
Fabrika je smeštena na 190 hektara. Svaki kvadratni centimetar je iskorišćen za proizvodnju pogonskih točkova, turbina i drugih delova budućih pogona.
Ruske megafabrike: mesto gde se prave KAMAZ-i
