Izvor: Deutsche Welle, 18.Nov.2014, 11:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ruske ambicije na Balkanu
Gde je kraj Putinovim spoljnopolitičkim ambicijama? Očito ne na granicama nekadašnjeg SSSR-a. Rusija pokušava da se etablira i na Balkanu, a zapadne diplomate s pravom su zabrinute, smatra Verica Spasovska.
Ono što je o ruskoj politici demonstriranja moći u javnost procurilo iz poverljivih dokumenata nemačkog Ministarstva spoljnih poslova izaziva zabrinutost. Iz toga, naime, proizilazi da Rusija Zapadnom Balkanu pripisuje veliku stratešku važnost. Posmatrači, pak, iz toga >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << zaključuju da Moskva pokušava da taj region jače veže uz sebe kako bi ga otrgla od uticaja Evropske unije.
Poznato je da Rusija odavno pruža svoje ekonomske i političke pipke na Balkan. Novo je samo saznanje o tome koliko dosledno Rusija sledi svoje hegemonističke ciljeve van postsovjetskog prostora.
Ekonomski uticaj Rusije
Putinova strategija na Balkanu je jednostavna i vešta: s Rusijom su Srbija, Crna Gora i Republika Srpska tradicionalno dobro povezane. Isporukama gasa, infrastrukturnim projektima i investicijama, Rusija u tim zemljama konsekventno učvršćuje svoj uticaj. Katastrofalna ekonomska situacija u kojoj se te zemlje nalaze ide joj na ruku. Nezaposlenost je na tim prostorima u proseku oko 30 posto, gotovo svaki drugi mladi čovek je bez posla, a investicije Zapada već godinama stagniraju i nalaze se na vrlo niskom nivou zbog straha investitora od korumpirane birokratije.
Verica Spasovska, DW
Rusija na drugoj strani nudi neku perspektivu: ruske firme u Srbiji moderniziraju državnu železnicu, u Crnoj Gori je trećina preduzeća u ruskom vlasništvu. Na Bosnu i Hercegovinu, koja je pravno još uvek protektorat Zapada, Rusija vrši pritisak kako bi smanjila njegov uticaj. Rusija je prvi put u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija bila uzdržana prilikom glasanja o produženju mandata misije Eufor – sasvim očigledno s ciljem da tu zemlju udalji od Evropske unije. Čak i u Bugarskoj, koja dramatično zavisi od ruske nafte i gasa, Rusija pojačava svoj politički i ekonomski uticaj.
Zamor od širenja evropske porodice
Takvi „mekim pritiskom“ Rusija prodire u vakuum koji Zapad na žalost ne uspeva da popuni. Ni 15 godina nakon ratova na prostoru bivše Jugoslavije Balkan nije prestao da bude tek „zadnje dvorište Evrope“. Pritom u većini članica Evropske unije očigledno postoji želja da tako i ostane. Od početka krize evra niko više u evropskoj porodici ne želi da razmišlja o proširenju Unije. Osim toga, sve više raste zabrinutost zbog dodatnih troškova zbog ekonomski slabih zemalja-kandidatkinja. Samo su Slovenija i Hrvatska do sada uspele da uđu u Evropsku uniju. Ostale zemlje Zapadnog Balkana već godinama čuče u čekaonici.
Za to, naravno, nije kriv samo Zapad. Za mnoge probleme odgovorne su one same: u mnogima od njih postoje nedostaci u shvatanju demokratije, u strankama na vlasti vlada klijentelizam. Nacionalizam je jak i koči političke i privredne reforme. Ali u međuvremenu važnu ulogu igraju i izneverena očekivanja građana koji nisu mislili da će put u Evropsku uniju biti tako dug i tako trnovit. Sveukupno gledano, tamo vlada atmosfera frustracije, rezignacije i potisnutog gneva dok se u drušvu širi anti-evropsko raspoloženje.
Evropa mora da se vrati na Balkan
Da Rusija ne bi još više iskoristila to raspoloženje i Balkan još jače udaljila od interesne sfere Zapada, Evropska unija mora ponovo da postane prisutnija na Balkanu i da pošalje jasne signale o evropskoj perspektivi zemljama-kandidatima za članstvo u EU. Ljude bi trebalo uveriti da će im ulazak u EU doneti korist, da se isplati preduzeti napore koji će zemlju učiniti spremnom za prijem u Evropsku uniju. Uniji, a pogotovo Nemačkoj kao motoru evrointegracija, ne preostaje ništa drugo već da svom snagom ponovo prione diplomatskom Sizifovom poslu na Balkanu. Pritom je važno i da Brisel tim zemljama, kako bi stvorio protivtežu ruskom zagrljaju, pruži mnogo jaču ekonomsku podršku.
