Izvor: Vostok.rs, 31.Mar.2014, 12:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ruska astronomija: vreme je za izbor?
31.03.2014. -
Budućnost astronomije i astrofizike u Rusiji razmatrana je 24. marta u Ministarstvu prosvete i nauke. Naučnici moraju da odrede prioritete daljeg razvoja ove nauke i, na osnovu njih, da naprave plan akcija, koje je neophodno preduzeti u neposrednoj budućnosti.
Među projektima koji imaju najveće šanse na podršku - pristupanje Rusije Evropskoj južnoj opservatoriji. Međutim, to može odložiti na neodređeno vreme sprovođenje nekih ruskih projekata. >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs <<
Danas su astronomija i astrofizika - velike međunarodne kolaboracije, mreže teleskopa širom sveta, kosmičke opservatorije i sve veća tačnost praćenja. Rusija u ovoj oblasti još uvek beznadežno ne zaostaje, ali i nije među liderima. Pored problema vezanih za nauku uopšte, očigledan je mali broj instrumenata, a i postojeće instalacije prosto vape za modernizacijom.
Tokom diskusije od 24. marta, govorilo se o izgledima priključenja Rusije međunarodnim astronomskim projektima, o astronomskom obrazovanju i o sopstvenim astronomskim instrumentima (pre svega nazemnim).
Govoreći o pridruživanju međunarodnim projektima, ima se u vidu pre svega Evropska južna opservatorija (ESO). To je međuvladina organizacija (15 zemalja-članica) koja upravlja mrežom teleskopa u čileanskim Andima. ESO-u se može pridružiti uz određeni finansijski doprinos (oko 150 miliona evra), što bi omogućilo ruskim naučnim organizacijama da uz pomoć instrumenata ESO izvode sopstvena istraživačka, a ruskim preduzećima - ispunjavati naružbine za potrebe ESO.
Perspektiva pridruživanja ESO je bila jedna od glavnih tema razgovora u Ministarstvu prosvete. To je skupo, čak i ako se uzme u obzir mogućnost odloženog plaćanja na 10 godina. Osim toga, to može značajno usporiti razvoj odgovarajućih ruskih nadzemnih instalacija. Zagovornici ističu da se Rusija na ovaj način pridružuje istraživanjima na najsavremenijem nivou nauke. Nešto slično je nemoguće izgraditi u samoj zemlji, ne samo zbog novca - u Rusiji ima vrlo malo mesta sa dobrom astrološkom klimom. Protivnici tvrde: ako ne izgradimo sopstveno, astronomskih instrumenata u Rusiji neće ni biti. Pitanje je, koje teme u ovoj oblasti nauke treba objaviti aktuelnim.
Ruski astronomski projekti, o kojima se razgovaralo na sastanku, su veoma raznovrsni. Na primer, radio-opservatorija "Suffa", koja se gradi u saradnji sa Uzbekistanom - stari je projekat i već je u izgradnji. Heliogeofizički kompleks za proučavanje Sunca pravi se na bazi postojećih objekata Instituta za solarno-zemljinu fiziku Sibirskog ogranka Ruske akademije nauka. ALEGRO - nova i ambiciozna inicijativa u malo istraženoj oblasti gama-zraka.
Nakon sastanka, formirana je specijalna radna grupa u koju su uključeni predstavnici glavnih "astronomskih" naučnih organizacija Akademije i univerziteta. Do maja ove godine, oni bi trebalo da naprave spisak aktivnosti sa budžetima i prioritetima.
Teškoća je u tome što u astronomiji ne postoji univerzalni instrument. Ako govorimo o nadzemnim instalacijama, treba reći da smo za direktna praćenja ograničeni vidljivim (radio- i delimično infracrvenim zracima), dok su ostali zbog atmosfere jednostavno ne vidljivi. Indirektnim načinom se mogu registrovati gama-fotoni. To su različiti naučni zadaci i različite inženjerske tehnologije.
Dakle, radna grupa će proceniti prednosti i nedostatke ruske nauke i tehnologije, aktuelnost naučnih zadataka, pretpostaviti kako će se razvijati svetska astrofizika, i do maja odrediti sa čime početi razvoj astronomije u Rusiji u prvoj polovini XXI veka.
Olga Zakutnjaja,
Izvor: Glas Rusije, foto: RIA Novosti
