Izvor: Blic, 17.Feb.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rušitelj zapadnog sveta
Rušitelj zapadnog sveta
Pre nešto više od deset godina Mišel Uelbek je bio tridesetčetvorogodišnji agronom bez stalnog zaposlenja, više puta lečen zbog hroničnih depresija. Već prvim romanom, 'Proširenje područja borbe', osvaja nagradu 'Prix Flore' za najbolje debitantsko ostvarenje, i stvari ubrzano kreću u sasvim drugom pravcu.
U sledećih nekoliko godina Uelbek je postao najpre evropsko književno otkriće, a potom i nešto kao planetarni književno-sociološki >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << fenomen i dokaz da milionski tiraži i prva mesta na bestseler listama ne moraju uvek da se poklope sa komercijalnošću i sumnjivim umetničkim dometima.
Pored nesporne književne vrednosti, razlog tolike Uelbekove popularnosti leži i u brojnim skandalima koje su izazvali što njegova proza, što on sam. Našoj publici Uelbek je poznat još od 2002. godine, kada je objavljena 'Platforma' ('Clio'), ali veliko interesovanje pobuđuje tek odskora, kada je 'Plato' ubrzano objavio još tri romana: 'Proširenje područja borbe', 'Elementarne čestice' i najnoviji, 'Mogućnost ostrva', koji je prošle godine bio najprodavaniji roman u Francuskoj.
U svojim delima Uelbek je preciznošću filozofa, hrabrošću i snagom velikog pisca i nemarnošću osobe koja nema šta da izgubi sistematično rušio osnove na kojima počiva zapadni svet. Čovek nije razumno biće stvoreno da voli, kaže on, već bolna i zla vrsta koja se jedva razlikuje od majmuna. Ne mareći za političku korektnost, on zbija grube šale sa Arapima, Jevrejima, Francuzima, homoseksualcima i svima ostalima. Pošto je za islam izjavio da je 'najgluplja religija, opasna od samog početka', 2002. godine je završio na sudu, pod pretnjom zatvorske kazne od godinu i po dana i globe od preko sedamdeset hiljada evra. Pariska sudnica bila je prepuna, francuski intelektualci su proces nazivali sramotom, podsećajući na slične optužbe protiv Flobera, Paskala i drugih slobodnih mislilaca, i tužba je na kraju odbačena, uz obrazloženje da Uelbek kritikuje religije, ali ne vređa osećanja vernika. Jednom dospevši pod reflektor medijske pažnje, cela priča se samo zahuktala - Uelbek postaje svojevrsna pop ikona savremenog sveta. Namerno potencirajući neobičnu i ispijenu fizionomiju, on uživa da izigrava čudaka i slika se u raznim bizarnim pozama, a izdao je i CD na kom peva svoje pesme. Neki misle da je sve marketing, i to uspešan, jer mu je za prelazak (2005) iz jedne u drugu izdavačku kuću (iz Flammariona u Fayard) isplaćeno milion evra, kao da je sportska zvezda, a ne tek pisac čije knjige, uz to, nose i veoma mračnu poruku. Ovaj transfer nazvan je književnim 'transferom veka'.
U prozi Mišela Uelbeka svet kakav poznajemo traje svoje poslednje dane, a i mi sa njim. Količini nesreće i otuđenosti u današnjem svetu nema ravne, što pokazuje da su hrišćanstvo i materijalizam, dva dominantna sistema, zakazali, i da nisu dali odgovore na suštinske potrebe ljudskog roda. U romanu 'Elementarne čestice' on razmatra mogućnost jednog novog sveta, koji će uz pomoć kloniranja učiniti ljude besmrtnim. Uz sve veći zamah genetskog inženjeringa, to možda i jeste ostvarivo, ali hoće li time biti rešen unutrašnji rascep u čoveku? Čovek je biće suštinskog paradoksa, smatra Uelbek, i ta njegova teza svojom snagom i bolnim zaključkom prosto parališe čitaoca: jedina sreća za koju je čovek sposoban (a to je ona koju donosi čulni život), je u isto vreme i njegovo prokletstvo, i to je zacrtano duboko u ljudskoj prirodi, a ne u spoljašnjim okolnostima koje se mogu menjati.
Jer, kad ljudska bića nisu sposobna za bezuslovnu ljubav, bez koje ne mogu biti srećna, definitivno su sposobna za patnju: 'Na kraju svi umiremo od ljubavi, ili od nedostatka ljubavi', kaže Uelbek, pomalo iznenađujući čitaoca ovakvim, i to ne retkim, izlivima sentimentalnosti, mada ne toliko ako se zna da je jedan od njegovih retkih eseja posvećen Leonardu Koenu, pesniku ovozemaljske ljubavi.
Premda često govori jezikom naučne fantastike, Uelbek suštinski još uvek drži ogledalo pred ovim svetom, kao i pisci realizma pre 150 godina: u njemu su i blatnjavi put i zvezdano nebo, u onolikoj meri koliko je čoveku dato, ili koliko je zaslužio.
Tijana Spasić
