Izvor: Blic, 15.Maj.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rusiji pravo glasa u NATO
Rusiji pravo glasa u NATO
REJKJAVIK (Rojters) - Pre 16 godina tadašnji predsednici SAD i bivšeg Sovjetskog Saveza Ronald Regan i Mihail Gorbačov su na sastanku u islandskoj prestonici propustili da okončaju trku u nuklearnom naoružanju dve supersile, ali su zato okončali 'hladni rat' i podigli gvozdenu zavesu između istoka i zapada. Rusija i SAD na istom mestu juče su nastavili gde su bivši predsednici stali. Naime, na sastanku šefova diplomatija NATO i Risije >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << usaglasiće se dogovor o uništavanju dve trećine nuklearnih projektila dugog dometa, ali i, što je mnogo važnije, Rusija će i zvanično dobiti pravo glasa u Severnoatlantskoj alijansi, a biće formiran i stalni Savet NATO-Rusija.
Rusija će imati isti tretman kao i 19 zemalja članica NATO, a ugovorom je predviđeno da svaka strana može da odustane od bilo kog pitanja koje bude postavljeno na dnevni red ukoliko nema konsenzusa, kako bi se sprečilo da Rusija dobije pravo veta na donošenje odluka. Rusija je tako po alfabetu dobila mesto u NATO između Portugalije i Španije, a prvi zajednički sastanak biće održan 28. maja u Italiji.
Ruski predsednik Vladimir Putin, koji će sa predsednikom SAD Džordžom Bušom u Moskvi krajem meseca potpisati sporazum o smanjenju nuklearnog naoružanja izjavio je da njegova zemlja nije srećna zbog ekspanzije NATO na istok, ali 'da svakako neće ratovati zbog toga'.
Generalni sekretar NATO Džordž Robertson je na zasedanju u Rejkjaviku pozvao atlantske saveznike da 'ubrzaju razvoj novih vojnih moći' kako bi NATO snage bile u stanju da 'odvrate, preduprede i poraze' teroriste i one koji bi oružjem za masovno uništavanje ugrozili bezbednost zemalja Atlantskog saveza.
On je kazao da će kraj 'hladnog rata' biti zvanično i konačno označen kada predsednici SAD i Rusije, Džordž Buš i Vladimir Putin, 28. maja u Rimu proglase da će Rusija i NATO kao ravnopravni partneri sarađivati kroz 'Savet dvadesetorice'.
O tome je juče u Rejkjaviku ozvaničen dogovor ruskog ministra inostranih poslova Igora Ivanova i šefova diplomatija NATO, a područja buduće saradnje, uz zajedničke odluke i obaveze njihovog sprovođenja, biće borba protiv svetskog terorizma, sprečavanje upotrebe oružja za masovnog uništavanje, sistemi antiraketne odbrane, preobražaj odbrambenih politika i doktrina i kontrola naoružavanja, kao i zajedničko rešavanje kriza.
Robertson je rekao da će ministri NATO razmotriti i koliko je devet kandidata za članstvo u Atlantskom savezu napredovalo u ispunjavanju uslova za ulaz u taj savez, dodajući da će konačna odluka o prijemu u NATO biti donesena na sastanku lidera NATO u Pragu, u novembru ove godine.
Devet kandidata su Slovenija, Slovačka, Estonija, Letonija, Litvanija, Bugarska, Rumunija, Makedonija i Albanija. Za poslednje dve zemlje se smatra da neće biti u stanju da ispune ni minimalne uslove, dok se za Slovačku smatra da može biti presudno da li će na predstojećim izborima pobediti na Zapadu loše prihvaćen 'populistički' kandidat Vladimir Mečijar.Kad je reč Bugarskoj i Rumuniji, izgleda da naročito Vašington želi da se te zemlje približe NATO kako bi se prostor Crnog mora obezbedio od prodora islamskog terorizma.
