Izvor: Blic, 14.Maj.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rusija puna stranih špijuna
Rusija puna stranih špijuna
Dok američki predsednik Džordž Buš izjavljuje kako je bio oduševljen vojnom paradom na nedavnoj proslavi Dana pobede u Moskvi, Kremlj nije impresioniran sve većim američkim prisustvom iza nekadašnje gvozdene zavese. Iako je više od dve decenije prošlo od završetka hladnog rata, špijunske igre između Vašingtona i Moskve nikada nisu prestale.
U izlaganju pred poslanicima u Dumi Nikolaj Petrušev, šef Federalne službe bezbednosti >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << (FSB), izjavio je da je ta služba u Rusiji otkrila špijunske aktivnosti obaveštajnih agencija SAD, Velike Britanije, Kuvajta i Saudijske Arabije pod paravanom nevladinih organizacija. On je za špijunske aktivnosti optužio 'Pis korps', grupu koja se povukla iz Rusije 2003. godine, britansku medicinsku humanitarnu organizaciju 'Merlin', 'Saudijski polumesec' i kuvajtsko Društvo za društvene reforme.
- Aktivnosti obaveštajnih službi ovih zemalja na teritoriji Rusije sprovode nevladine organizacije, a uz netradicionalne metode one koriste i klasične špijunske tehnike - rekao je Petrušev.
Sve ove grupe su oštro demantovale optužbe. Pres sekretar Bele kuće Skot Meklelan izjavio je da 'nije obavešten' o optužbama šefa ruske bezbednosti.
Kremlj je izuzetno osetljiv na širenje stranog uticaja u Rusiji, ali i u regionu, naročito imajući u vidu da se približavaju izbori 2007. i 2008. Revolucija poput onih u Gruziji i Ukrajini svakako je poslednje što bi zvanična Moskva želela da vidi na svojoj teritoriji.
Izlaganje Petruševa, šefa naslednice nekadašnjeg KGB-a, usledilo je samo dva dana posle Bušove posete Gruziji, koju mnogi vide kao pokušaj širenja američkog uticaja u toj bivšoj sovjetskoj republici.
Petrušev, blizak saradnik ruskog predsednika Vladimira Putina, koji je i sam bio operativac KGB-a i šef FSB-a, objašnjava kako se te organizacije bave špijunskim aktivnostima:
- One lobiraju za interese stranih država prikupljanjem raznih informacija pod maskom humanitarnog rada, kao i kroz programe edukacije.
Šef FSB-a ističe da su strane službe bile veoma umešane u promene vlasti u bivšim sovjetskim republikama:
- Revoluciju ruža u Gruziji pratila je revolucija u Ukrajini, a posle nje je došla revolucija u Kirgistanu. Naši protivnici konstantno pokušavaju da oslabe uticaj Rusije u Zajednici nezavisnih država. To je jasno pokazano tokom dešavanja u ovim državama.
Zabrinutost u Rusiji izazvala je i izjava ukrajinskog predsednika Viktora Juščenka koji je najavio da će Ukrajinci na referendumu odlučiti da li njihova zemlja treba da se priključi Evropskoj uniji i NATO. Oštru reakciju Moskve izazvala je najava gruzijskog predsednika Mihaila Sakašvilija da će ruskim vojnim bazama na teritoriji Gruzije, ukoliko se ne povuku, biti uvedene sankcije. Iz Moskve je odgovoreno da Gruzija ima sredstava i načina da zaštiti svoje interese. Bezobzirno širenje uticaja na Istok zapadne države bi moglo skupo da košta u slučaju buđenja nacionalizma u Rusiji, a predstojeći izbori biće pravi test za obe strane koje svakako žele da izbegnu novu hladnoratovsku podelu sveta u eri globalne opasnosti od terorizma. A. Petrović
