Izvor: Politika, 14.Mar.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rusija protiv Ahtisarija
Pregovori prerano prekinuti, kažu u Moskvi, dok SAD pojačavaju pritisak na Rusiju da ne uloži veto unapred je optužujući za talas nasilja ako Kosmet ne dobije nezavisnost
U nedostatku argumenata za nezavisnost Kosmeta, diplomate Sjedinjenih Američkih Država, ali i bivši zvaničnici te zemlje naklonjeni Albancima, počeli su da govore da će odlaganje rešenja u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija izazvati nasilje u pokrajini i da će Rusija biti odgovorna za novi rat >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na Balkanu ako pomogne Srbiji i spreči usvajanje predloga Martija Ahtisarija. Na prekjučerašnjem sastanku s novinarima, pomoćnik državnog sekretara Danijel Frid rekao je da na Kosovu, koje je "preplavljeno oružjem" ima "ekstremista na obe strane". "To je Balkan, ljudi imaju oružje", rekao je Frid bez daljih objašnjenja. On je ipak primetio da na sastanku sa srpskim političarima u pokrajini nije čuo pretnje nasiljem, pa tim pre čudi njegova formulacija o "ekstremistima na obe strane".
Frid nije objasnio ni kako je moguće da je Kosovo "preplavljeno oružjem" gotovo osam godina pošto je NATO preuzeo staranje o bezbednosti. Zašto je Zapad dozvolio da se u rukama kosovskih Albanaca i dalje, prema proceni UN, nalazi oko 500.000 "dugih cevi"? Ako NATO nije mnogo čekao da upotrebi silu protiv Slobodana Miloševića, zašto onda čeka od 1999. da se razračuna sa albanskim ekstremistima? Na pitanje grčkog novinara da pojasni stavove Danijela Frida (pomoćnik državnog sekretara nije imao vremena da odgovara na dodatna pitanja), zamenik portparola Stejt departmenta Tom Kejsi odgovorio je da "Sjedinjene Države podržavaju mirno rešenje svih pitanja u vezi sa Kosovom". Na pitanje otkud "albanskim teroristima oružje, i da li ih, prema mnogim izveštajima iz Evrope, neke američke agencije iz Ministarstva odbrane nelegalno snabdevaju oružjem", Kejsi je kratko rekao: "Mi ne naoružavamo nijednu stranu." Predstavnik za štampu američkog ministarstva spoljnih poslova izjavio je i da Vašington očekuje da će Ahtisari svoj konačni predlog dostaviti generalnom sekretaru UN do kraja marta. "Mi ćemo na osnovu toga krenuti dalje", objasnio je Kejsi. To "dalje" znači Savet bezbednosti, koji bi, po ranijim planovima, trebalo da usvoji novu rezoluciju o Kosovu. Marti Ahtisari je ranije rekao da će se njegov predlog ove nedelje naći u sedištu UN u Njujorku i da će ga Savet bezbednosti dobiti početkom aprila.
Tu bi zvanična Moskva mogla da uspori proces ili čak da uloži veto ako bi neizmenjen Ahtisarijev predlog bio pretočen u predlog rezolucije, što potvrđuje i izjava predstavnika ruskog ministarstva inostranih poslova Mihaila Kaminjina da je odluka Martija Ahtisarija da prekine pregovore i preda svoj predlog UN preuranjena i da su predlozi za status od početka bili u korist jedne strane. On je naglasio da je "važno nastaviti nepristrasne konsultacije, dosledno širiti polje saglasnosti učesnika pregovora u interesu pronalaženja ishoda na osnovu Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN i principa međunarodnog prava". Kaminjin je ponovio stav Rusije da "bez saglasnosti obe strane na osnovu kompromisa ti predlozi ne mogu da garantuju održivo i dugoročno rešavanje" za Kosovo i Metohiju.
Direktor moskovskog Instituta zemalja Zajednice Nezavisnih Država Konstantin Zatuljin u intervjuu za "Vremja novostej" kaže da će biti ruskog veta u Savetu bezbednosti. "Takva pozicija bila bi moralna prema Srbima i dozvolila bi predah u odnosima sa nepriznatim državama, što odgovara Moskvi, koja u ovom trenutku nije spremna da se po tom pitanju suprotstavi stavu Zapada", zaključuje Zatuljin, objašnjavajući da pod nepriznatim državama smatra Abhaziju, Južnu Osetiju, Pridnjestrovlje i Nagorno Karabah.
"Ja ne bih pretpostavljao da će biti ruskog veta", uveren je Danijel Frid u rusku "konstruktivnost". U Stejt departmentu se inače misli da će Moskva na glasanju u Savetu bezbednosti biti uzdržana ako u predlogu nove kosovske rezolucije ne bude reči nezavisnost. U Ahtisarijevom planu ta reč je izbegnuta, ali je jasno da bi njegovo usvajanje omogućilo Kosovu da proglasi nezavisnost i da traži prijem u Ujedinjene nacije. Ipak, ovih dana iz SAD raste pritisak na Rusiju, što može da znači da je Vašington ozbiljno shvatio pretnju vetom. Tako bivši američki izaslanik za Balkan Ričard Holbruk u svojoj kolumni u "Vašington postu" piše da će "krhki mir na Kosovu ispariti" ako Rusija iskoristi pravo veta, ublaži ili odloži Ahtisarijev plan. "Tada će izbiti novi talas nasilja – možda čak i rat", tvrdi Holbruk i dodaje da samo američki predsednik Džordž Buš to može da spreči u razgovoru sa Putinom. "Poruka treba da bude jednostavna – ako Rusija blokira Ahtisarijev plan, onda će Moskva biti odgovorna za haos koji će izbiti, a to će uticati na druge aspekte odnosa Rusije sa Zapadom... Tvrdnja Moskve da štiti 'bratske' odnose sa Srbima je glupost. Svako ko je imao posla sa Rusima na Balkanu, kao ja nekoliko godina, zna da njihovo rukovodstvo nema nikakva osećanja prema Srbima. Rusija koristi Kosovo za svoju taktičku prednost, kao deo strategije da se ponovo nađe na međunarodnoj sceni", tvrdi Holbruk.
I Morton Abramovic, još jedan bivši američki diplomata koji je proalbanski nastrojen, tvrdi da će izbiti nasilje ako Savet bezbednosti ne usvoji Ahtisarijev plan. On u komentaru u "Njuzviku" čak piše da će Albanci, ako Kosovo ne dobije nezavisnost, oružjem napraviti veliku Albaniju. Zato je, objašnjava Abramovic, neophodno da se SAD i Evropa suoče s Rusima i da im objasne da bi veto samo pogoršao međusobne odnose, "već teško oštećene time što Rusija energente koristi kao političko oružje i zbog njene uloge u pregovorima o iranskom programu za nuklearno oružje".
Međutim, u svojoj novoj knjizi "Druga prilika", Zbignjev Bžežinski, bivši savetnik za nacionalnu bezbednost u administraciji Džimija Kartera, drugačije piše o povezanosti Kosova i Rusije. Bžežinski, koji je žestoki kritičar ruske politike, stavio je "NATO sukob na Kosovu" među deset ključnih tačaka u istoriji posle kraja hladnog rata. Ratovi u Čečeniji, sukob na Kosovu i izbor Vladimira Putina za predsednika "doprineli su rastu ruskog autoritarizma i nacionalizma", tvrdi Bžežinski, koji je ove događaje smestio na šesto mesto, a napade na SAD 11. septembra 2001. tek na osmo mesto svoje liste.
Nije samo Rusija prepreka nezavisnosti južne srpske pokrajine. Kako piše londonski "Fajnenšel tajms", ni mnoge zemlje u Evropskoj uniji ne podržavaju tu ideju. Ovaj list izdvaja Grčku, koja je zabrinuta jer na području Balkana ima "mnogo malih Kosova", zatim Španiju i Kipar, a njihove stavove "dele i neke zemlje srednje Evrope". Prvi opipljiv dokaz tog protivljenja može se naći u preksinoćnom glasanju u Spoljnopolitičkom odboru Evropskog parlamenta, kojim je odbačena varijanta nezavisnosti ili nadzirane nezavisnosti za Kosovo. Holandski poslanik Jost Lagendajk je, naime, predložio rezoluciju u kojoj je kao preporučeno rešenje najpre bila navedena nezavisnost. Zbog protivljenja mnogih poslanika ona je zamenjena "nadgledanim suverenitetom", ali su članovi odbora sa 34 glasa protiv (33 "za") izbacili i tu frazu.
-------------------------------------------------------------------------
Roan: Haos u regionu
Prema izveštajima agencija
Beč – Zamenik izaslanika UN za Kosovo i Metohiju Albert Roan sinoć je otputovao u Njujork kako bi Ujedinjenim nacijama predao konačan predlog Martija Ahtisarija o budućem statusu Kosmeta. Roan je odneo dva dokumenta – konačnu verziju predloga rešenja i Ahtisarijev predlog statusa. Portparol kancelarije specijalnog izaslanika Remi Durlo kaže da u "predlogu statusa nema nejasnoća" i da se budući status Kosova i Metohije "jasno predlaže".
Roan je pre odlaska na put izjavio da ukoliko predlog Martija Ahtisarija o budućem statusu Kosova ne bude prihvaćen može doći do haosa u regionu. Kako prenosi radio KIM iz Čaglavice, Roan je na predavanju u Beču, u organizaciji Evropskog foruma, rekao da predloženo rešenje ne odgovara u potpunosti ni jednoj, ni drugoj strani, ali da alternative nema i da niko nije ponudio ni bolje, ni gore rešenje.
On očekuje da će SB prihvatiti Ahtisarijev plan u periodu kada njime predsedavaju Velika Britanija i SAD, a to su april i maj.
Vladimir Radomirović
[objavljeno: 14.03.2007.]
.jpg)
