Izvor: Blic, 22.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rusija prisvaja deo Severnog pola
Rusko ministarstvo za prirodne resurse saopštilo je da Rusija ima dokaze da je podvodni planinski greben Lomonosov u Severnom ledenom okeanu deo ruske kopnene mase. Oni su precizirali da su rezultati analize uzoraka tla pokazali da je kontinentalni deo Rusije povezan sa sprudom Lomonosov.
Moskva je poslednjih meseci poslala nekoliko ekspedicija da utvrde da li je Lomonosov povezan sa kontinentalnim delom Rusije i u avgustu je zarad toga zategla odnose sa suparničkim zemljama pošto >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je na morskom dnu postavila rusku zastavu.
Viktor Pozjolov, zadužen za podmorska istraživanja, izjavio je za rusku novinsku agenciju Tas da to znači da bi morsko dno koje pripada Rusiji moglo da se proširi za 1,2 miliona kvadratnih kilometara. On je dodao da postoji mogućnost da se na toj teritoriji kriju rezerve goriva procenjene na 10.000 milijardi tona. Američka geološka istraživanja su pokazala da se na dnu Arktika nalazi četvrtina neotkrivenih rezervi nafte, gasa i ruda na svetu.
Kao dodatni znak da je odlučan u svojoj nameri, Kremlj je saopštio da će četiri strateška bombardera obaviti probne letove iznad Severnog ledenog okeana i Atlantskog okeana.
Moskva je uporno tvrdila da je greben Lomonosov deo njene kopnene mase, a ministarstvo za prirodne resurse sada veruje da raspolaže dokazima koji te tvrdnje potkrepljuju. Prema predstavnicima tog ministarstva, analize uzoraka tla uzetog sa grebena u maju i junu pokazuju da je „struktura podvodnog planinskog lanca Lomonosov slična drugim kontinentalnim grebenima na svetu".
„To znači da je greben deo ruske kopnene mase", dodaje se u saopštenju.
Pretenzije Rusije na veliki deo teritorije na Arktiku razbesnele su ostale zemlje koje takođe tvrde da polažu pravo na taj region, posebno SAD, Kanadu i Dansku. Prema konvenciji UN, zemlja koja tvrdi da polaže pravo vlasništva na morsko dno u tom regionu mora da pruži dokaze da je ono produžetak njenog kontinentalnog dela. Nakon što je Rusija postavila zastavu na okeanskom dnu, Kanada je najavila da će povećati flotu ledolomaca i sagraditi još dve vojne baze na Arktiku. Danska je nedavno poslala tim naučnika na Arktik kako bi pronašli dokaze da je greben Lomonosov povezan sa Grenlandom, koji je danska teritorija. Ledolomac američke obalske straže takođe je prošlog meseca krenuo u istraživačku ekspediciju.
Nadmetanje za teritorijalna i ekonomska prava se zaoštrilo otkako je otapanje leda na polovima nagovestilo mogućnost eksploatisanja morskog dna koje je do sada bilo nedostupno.
Na osnovu člana 76 Konvencije UN, država može da polaže pravo na zonu od 200 nautičkih milja i 150 nautičkih milja dna. Linija od koje se meri ova razdaljina zavisi od toga gde se završava njen kontinentalni greben.
SAD i Kanada se spore oko prava u Severozapadnom prolazu, Norveška i Rusija pretenduju na Barencovo more, Kanada i Danska na jedno ostrvce pored Grenlanda, ruski parlament odbija da ratifikuje sporazum sa SAD o Beringovom moru, a Danska tvrdi da joj pripada Severni pol.
Dva metoda razgraničenja
Pet zainteresovanih zemalja razmatra još dva moguća načina podele ovog regiona tako da međusobno podele celokupno more.Metod srednje linije, za koji se zalažu Kanada i Danska, podelio bi vode Arktika između ovih pet zemalja na osnovu dužine njihove najbliže obale. Danskoj bi tako pripao Severni pol, a i Kanada bi dobro prošla. Drugi metod uzima Severni pol za centar iz koga se povlače linije prema jugu i to po meridijanima. Kanada bi tako ostala kratkih rukava, ali bi Norveškoj i u nešto manjoj meri i Rusiji takva podela išla u prilog.
