Izvor: Vostok.rs, 14.Dec.2016, 18:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rusija planira letove na Veneru
Ruska kosmička agencija („Roskosmos“) i NASA razmatraju projekat „Venera D“. „D“ znači „dugotrajan“, „onaj koji dugo živi“. U okviru projekta je planirano da se napravi novi kosmički brod koji posle ateriranja može ponovo da poleti. Zamišljeno je da on na površini Venere boravi nekoliko dana.
Kosmička prirodna bogatstva
Sovjetski Savez je još 1970-ih počeo da šalje kosmičke aparate na Veneru. Međutim, svi oni su tamo funkcionisali najduže jedan sat zbog ekstremnih klimatskih uslova na površini ove planete. Nova misija, planirana za 2026. godinu, može biti jedinstvena po svome trajanju.
Po rečima ruskih naučnika, interesovanje za učešće u ovom projektu već su ispoljile zemlje EU, SAD i Kina. Kompleksan program istraživanja planete podrazumeva i slanje atmosferskih sondi, pa čak i orbitalnog aparata.
„Takva istraživanja imaju dugoročnu ekonomsku računicu. S obzirom na sadašnje razmere korišćenja prirodnih bogatstava, svi ćemo se mi pre ili kasnije suočiti sa problemom njihovog nedostatka. Rudna bogatstva sa drugih planeta će biti temelj industrije u budućnosti“, smatra Aleksandar Železnjakov, akademik Ruske akademije kosmonautike „Ciolkovski“.
Venera-4 (Venus). / Nikolaj Pašin/RIA Novosti
Razlika između Venere i Marsa
Za razliku od Marsa, gde je pronađena voda, Venera ne uliva nikakve nade da na njoj ima života. Cela planeta je bezživotna pustinja. Temperatura na njenoj površini iznosi +467 stepeni Cezijusa u „hladu“. A tamo je svuda „hladovina“ jer se zbog gustog sloja oblaka ne vide ni sunce ni zvezde. Atmosfera Venere je gotovo čisti ugljen-dioksid, a pritisak je 93 atmosfere, tj. isti kao na veoma velikim dubinama naših mora.
„Na Veneri je razvoj klime krenuo katastrofalnim putem. Zbog povišene temperature okeani su isparili“, objašnjava potpredsednik Ruske akademije nauka Lav Zeljonij. „Pored toga, ova planeta se ne okreće oko svoje ose kao i ostale planete, nego na suprotnu stranu“.
Po njegovim rečima, nova misija „Venera D“ može istražiti fizičke pojave koje sada nisu poznate ljudima. „U celom svetu se još uvek aktivno koriste podaci o toj planeti do kojih su došli sovjetski naučnici tokom 1970-ih i 1980-ih“, kaže Zeljonij. „Još uvek su jedinstveni podaci sa aerostata koji su svojevremeno leteli kroz atmosferu Venere na visini od 50-55 kilometara“.
Sovjetska Venera
Prvi kosmički aparat lansiran je u pravcu Venere u avgustu 1970. godine, kada je međuplanetarna stanica „Venera 7“ prvi put bez oštećenja aterirala na ovu planetu. Drugi aparat, „Venera 9“, poslao je 1975. godine na Zemlju prve snimke sa površine Venere. Zatim je 1982. godine sonda „Venera 13“ poslala panoramske fotografije u koloru i audio-snimke.
Akademik Zeljonij kaže da je u Rusiji već formirana zajednička radna grupa koja namerava da nastavi tamo gde su stali sovjetski konstruktori. A oni su 1985. godine uspeli da spuste na površinu Venere aparat „Vega 2“. Taj aparat će biti prototip „Venere-D“.
Pregovori sa agencijom NASA
„Rusiji je u interesu da pozove strane partnere da učestvuju u ovakvim ekspedicijama, pogotovu naučnike iz SAD“, uveren je Železnjakov. „U najboljem slučaju, tj. ukoliko finansiranje projekta bude potpuno i kontinuirano, naši naučnici tek za desetak godina mogu da naprave aparat i sve što je potrebno za istraživanje Venere. A Amerikanci, koji su poslednjih godina mnogo napredovali u tom pravcu, mogu to da postignu za 5-6 godina“.
Po Železnjakovljevom mišljenju, saradnja agencija „Roskosmos“ i NASA biće isplativa i efikasna. Po njegovim rečima, ruski naučnici će obaviti posao vezan za stvaranje mobilnog istraživačkog centra na kosmičkom aparatu, a Amerikanci mogu da obezbede „izdržljivost“ tog aparata zahvaljujući novim materijalima koje su napravili, otpornim na agresivno dejstvo atmosfere drugih planeta.
NASA se zasada uzdržava od direktne potvrde svoga učešća u projektu, ali potvrđuje da su u toku pregovori o zajedničkoj misiji sa agencijom „Roskosmos“.
Aram Ter-Gazarjan, Ruska reč
