Izvor: Vostok.rs, 22.Mar.2012, 11:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rusija osmišlja kosmičku strategiju
22.03.2012. -
Rusija mora da zadrži svetski nivo svoje kosmičke grane i da učvrsti svoje pozicije među tri vodeće kosmičke države. To su glavni zadaci „Strategije razvoja kosmičkih aktivnosti do 2030. godine" čijem razmatranju trenutno pristupa ruska vlada. Nacrt dokumenta je ovih dana predstavio Roskosmos.
Tekst „Strategije" nije objavljen. Sudeći po tačkama koje su dospele u štampu ciljevi koji su u njoj navedeni dosta su ambiciozni. Do 2030. kosmonauti >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << bi trebalo da idu na Mesec, koji će prethodno istražiti roveri. Planirani su letovi aparata ka Veneri i Jupiteru. Postavljanje pet naučnih stanica na Marsu. Izrada teške rakete koja bi bila u stanju da lansira opterećenje do 180 tona sa kosmodroma „Vostočni" i kosmičkog sistema za višekratnu upotrebu. Na kraju, planirani su koraci za formiranje orbitalne stanice nove generacije i organizaciju ekspedicije na Mars. Na ovom spisku nema zadataka koji su nemogući, ubeđen je glavni urednik časopisa „Novosti kosmonautike" Igor Marinin.
Jedan let oko Meseca sa sletanjem doneo bi investicije kosmičkoj industriji i izazvao veliki tehnološki skok. U isto vreme to nije mnogo skupo: jedna je stvar da se potroše sredstva na let, a druga da se otvori aktivna stanica na Mesecu. Planiraćemo jedno sletanje. A posle, ako nam se neko pridruži, biće ih i dva i deset. Na kraju krajeva izgradićemo i bazu uz međunarodnu podršku.
Svetski nivo ruskih kosmičkih aparata obezbediće njihov prelazak na domaću elektronsku bazu visokog kvaliteta. Do 2020. korišćenje stranih delova biće smanjeno na minimum. Ta potreba je postala očigledna posle nesreće sa aparatom „Fobos-grunt". Smatra se da među njene moguće razloge spada kvar stranih mikrošema. Ministarstvo nuklearne energije koje se tradicionalno bavi elektronskom industrijom spremno je da na nalog Roskosmosa izradi potrebnu opremu.
Uz dovoljno finansiranje svi ciljevi su ostvarivi, pretpostavljaju eksperti. Ali naznačeni dijapazon zadataka za sada nije program već samo strategija koju kritičari upoređuju sa supom u koju je kuvar ubacio sve vrste povrća odjednom. Ističu neodređenost navedenih izvora finansiranja – budžetnih sredstava plus vanbudžetnih izvori. Ali ruski biznismeni za sada ne žure da ulažuu u kosmos mada su oni koji rade na rezultatima u perspektivi spremni da razmatraju i takve projekte, smatra akademik Ruske akademije kosmonautike Aleksandar Železnjakov.
Prolaze vremena kada su investitori očekivali da uložena sredstva povrate u roku od godinu dana do tri godine. Oni koji imaju perspektivu ulažu u dugoročne projekte. Ako se uspostavi potrebna investiciona klima, naći će se takvi investitori. Ali država bi morala da sa njima radi na ravnopravnim uslovima i da deli ne samo ulaganja, već i profit. U tom slučaju moguće je privući privatne investicije.
U svakom skučaju postoji povod za optimzam: očigledna je činjenica da je u Rusiji poslednjih godina naglo poraslo finansiranje kosmičke grane. Dovoljno je da se uporede količine sredstava koje se izdvajaju za civilne kosmičke programe u SAD i u Rusiji. Dok je pre 10 godina ta razlika bila ogromna: u SAD se izdvajalo 25 puta više sredstava, sada je taj broj smanjen na 4.
Možemo se nadati da će se do 2030. naći sredstva za finansiranje tačaka „Strategije". U cilju njene realizacije biće formiran Savet za kosmos pri predsedniku. Njegova glavna funkcija biće usaglašavanje pitanja iz oblasti kosmičkih aktivnosti i koordinacija kosmičke politike Rusije.
Izvor: Golos Rossii, foto: ru.wikipedia.org/Lucianomendez/cc-by-sa 3.0
