Izvor: Politika, 28.Mar.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rusija čeka Evropu
Proslava pedesetog rođendana Evropske unije prošla je pompezno, kako i dolikuje. Istoričari su o proteklih pola veka dali svoj sud. Poslovni ljudi su, sladeći se evropskim kulinarskim proizvodima, zadovoljno trljali ruke, a političari nisu propustili priliku da ponovo pokušaju da se dogovore kako dalje i kojim tempom – jer Unija je danas heterogenija nego ikada. Tako se, između ostalog, da zaključiti prema prosečnim platama njenih žitelja koje se (od "starih" do "novih" članica) kreću >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u "nepristojnom" rasponu od mizernih 200 evra pa sve do za većinu nepojmljivih visina.
Ali pomenuto slavlje bilo je prilika da o evropskoj porodici nešto kažu i oni koji su izvan nje. Pre svega najmoćniji sused – Rusija. Zato što se i za nju u proteklim decenijama mnogo šta promenilo. Tekst ruskog predsednika Vladimira Putina "Pola veka evropskih integracija i Rusija", u kojem se razmatraju odnosi sa ostatkom kontinenta, objavljen u nedelju u velikom broju evropskih listova, može se stoga smatrati koliko rođendanskom čestitkom, toliko i moskovskim gledanjem na trenutne odnose u ovom delu sveta.
Uticajni centar
Gledano iz ruske pozicije, Evropska unija je danas, pre svega, ekonomski partner. Suprotstavljene ideologije na kojima je nekada opstajala "gvozdena zavesa" odavno su izgubile svoju ubojitost, sa obe strane. Zamenjene su mnogo prizemnijim pitanjima: gde živeti, tražiti posao, školovati se, stariti... Zahvaljujući elektronskim medijima slika i "istoka" i "zapada" svima je jednako pred očima. Ostalo je lični izbor. A upravo u tome i jeste potencijal Rusije.
Vladimir Putin je vrlo određen: članstvo u Evropskoj uniji nije nešto o čemu bi Rusi danas trebalo preterano da razmišljaju. Ono će se dogoditi (ako se dogodi) kada za to budu stvorene okolnosti. U ovom trenutku važna je saradnja. "Zahvaljujući zajedničkim naporima, uspeli smo da izgradimo solidnu osnovu za strateško partnerstvo i pokrenemo perspektivne projekte", kaže Putin i dodaje da je njegova zemlja spremna da na tom putu ide maksimalno daleko.
"Stabilna, prosperitetna i jedinstvena Evropa odgovara našim interesima i mi evropske integracije tretiramo kao objektivni proces koji je sastavni deo nastajućeg višepolarnog sveta. Zato je za nas važno što je EU sve autoritetniji i uticajniji centar svetske politike koji daje značajan doprinos rešavanju pitanja regionalne i globalne bezbednosti", navodi Putin u svom tekstu.
Rusija je danas svesna svoje moći. Ali za razliku od sovjetskih vremena, njenu spoljnu politiku ne određuje više puka vojna sila nego cevovodi kojima se energenti iz "zemlje u kojoj sunce nikada ne zalazi" sele ka uvek gladnim zapadnim potrošačima. I ma koliko u tamošnjem delu kontinenta, čak i političkim manevrima, pokušavali da umanje zavisnost od ruskog gasa i nafte, činjenica je da se i dan-danas ni u jednom ugovoru o isporuci energenata ne pominju floskule poput "demokratije", "ljudskih prava", "slobode medija"... samo konačna cena. Ostale priče ostavljene su za domaću upotrebu a na površinu, eventualno, izbijaju samo kada krenu pregovori o novim, obavezno višim, cenama gasa i nafte. Ili kada neko, iz ko zna kojeg razloga, zavrne poneku slavinu na poput paučine razgranatom cevovodu te na trenutak ohladi usijano zadovoljstvo zapadnih potrošača.
Balast zvani NATO
Sa svoje strane Evropljani, nažalost, često prenaglašeno izražavaju političku odvojenost od Rusije. Tako misle u Moskvi. Ovo se najbolje vidi u činjenici da u pojedinim baltičkim državama EU žitelji ruskog porekla nemaju ni najosnovnija građanska prava. Pored toga, vizni režim koji je EU uspostavila prema nečlanicama stvorio je virtuelni bedem, čvršći i od već pomenute legendarne "gvozdene zavese". To svakako neće doprineti tome da običan Rus sa većom znatiželjom baca poglede ka zapadu kontinenta, ili da se oseti partnerom u onom smislu u kojem već razmišljaju poslovni ljudi.
Sem toga, prema mišljenju Rusa, Evropljani nikako da se oslobode psihološkog balasta zvanog NATO, ili preciznije – patronstva SAD. Osamnaest godina posle pada Berlinskog zida svaka evropska politička akcija kao da je vođena isključivo iz centrale alijanse i po odobrenju Vašingtona. Uostalom, i primanje novih članica u EU isključivo kroz "kapiju NATO-a" ceo ovaj proces nepotrebno stavlja u ravan strateškog nadmetanja Rusije i SAD. Evropa kao da u svemu ima sporednu ulogu.
To, svakako, nije put ka dobrosusedstvu, čega su svesni i u Moskvi i u Briselu. Prema rečima Vladimira Putina, ruska strana je spremna na "korak više". Evropski odgovor trebalo bi da bude adekvatan i – samostalan.
Slobodan Samardžija
[objavljeno: 28.03.2007.]
