Izvor: Politika, 26.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rusija će pratiti kosmetski presedan
Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je juče da će njegova zemlja pažljivo pratiti sve međunarodne presedane pa i rešavanje pitanja budućeg statusa Kosova i Metohije. Odgovarajući na pitanje da li nepriznata republika Abhazija "može ući u sastav Rusije" i "po čemu je Abhazija gora od Kosova", Putin je naglasio da se Rusija "pridržava principa teritorijalne celovitosti država" i dodao, međutim, "da postoji i pravo naroda na samoopredeljenje". "Zato ćemo pažljivo pratiti međunarodne >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << presedane, pa i kosovski", zaključio je predsednik.
Više od 2.334.000 pitanja i pedesetak odgovora bilans su jučerašnje video-konferencije na kojoj je ruski predsednik Vladimir Putin u direktnom kontaktu sa sugrađanima raspravljao o temama koje tište kako vlast tako i sve žitelje najveće zemlje na svetu. Razgovor koji je trajao bezmalo puna tri sata, a koji su direktno iz Kremlja prenosile televizijske stanice "Prvi kanal i "Rusija" kao i radio-stanice "Rusija" i "Majak", obuhvatio je najrazličitije teme: od stanja ruske ekonomije, razvoja energetskog sistema i, s tim u vezi, ugrožavanja životne sredine, pa preko opšteg siromaštva, nedavnih nacionalističkih ispada u pojedinim gradovima... do budućnosti zemlje posle odlaska aktuelnog šefa države sa sadašnje funkcije.
Predsednikovo obraćanje tradicionalno je počelo iznošenjem ekonomskih pokazatelja koji su, prema Putinu, izuzetno ohrabrujući. Podsetivši da je stanje spoljnog duga Rusije među najpovoljnijim u Evropi, predsednik je dodao da je u ovoj godini rast prosečnih primanja povećan za 11 procenata, od čega rast plata iznosi 12,8 a penzija 6,1 odsto. Porast bruto nacionalnog dohotka u 2006, za sada, iznosi 6,6 procenata što se uklapa u prosečan godišnji rast od sedam procenata kakav je Rusija imala tokom nekoliko proteklih godina.
Ovako povoljni rezultati naveli su, međutim, pojedine učesnike razgovora da upitaju: "Šta će biti sa nama i sa državom (posle promene predsednika)".
"Meni se veoma dopada posao koji sada radim", odgovorio je predsednik i ponovio, međutim, da mu važeći ustav ne dozvoljava da na sadašnjem mestu ostane dalje od 2008. Putin je izrazio i uverenje da će i posle njegovog odlaska "sve biti u redu". "Po mom dubokom ubeđenju, Rusija ulazi u potpuno novu etapu svog razvoja – etapu stabilnog rasta ekonomije i na toj osnovi zasnovanih socijalnih zadataka od kojih je glavni smanjivanje razlike između ljudi koji u Rusiji žive izuzetno dobro i zarađuju velike pare, i onih građana koji žive izuzetno loše. Tu razliku možemo i dužni smo da smanjujemo", naglasio je predsednik i dodao da je pravi put ka zadatom cilju razvoj političkog sistema zasnovanog na demokratskim principima.
Jedna od važnih tema jučerašnjeg razgovora bilo je i pitanje bezbednosti, posebno kada se imaju u vidu nedavna ubistva viceguvernera centralne banke Rusije Andreja Kozlova i novinarke Ane Politkovske, kao i etnički motivisani teški ispadi u mestu Kondopoga, u Kareliji.
Ocenivši dva ubistva u Moskvi kao "odgovor" na sve oštriji stav države prema kriminalu u sferi ekonomije, Putin je naglasio da je dužnost vlasti da istrage u oba slučaja što pre dovedu do kraja. Dešavanja u Kareliji, međutim, sasvim su druga priča i sama po sebi veoma opasna. "Vlast koja ne može da zaštiti sopstvene građane nije nam potrebna", izjavio je tim povodom Putin.
Ruski predsednik osvrnuo se i na odnose sa neposrednim susedima i funkcionisanje Zajednice Nezavisnih Država. "Govoriti o tome da Rusija ima bilo kakve imperijalne ambicije i da teži obnavljanju Sovjetskog Saveza potpuno je bespredmetno. Bivše savezne republike shvatile su ZND kao okvir za civilizovani razlaz i učinile su sve što su mogle kako bi obezbedile sopstvenu nezavisnost", istakao je Putin podsetivši da je vekovno zajedništvo svih pomenutih zemalja, kako u carskoj Rusiji tako i u SSSR-u, presudno uticalo i na međusobne odnose mađu narodima koji i danas žive na tim prostorima.
O interesovanju građana Rusije da porazgovaraju sa predsednikom svedoče i sasvim neuobičajena pitanja kao na primer o tome kakav mobilni telefon koristi, šta misli o igrama na sreću, domaćoj autoindustriji, arčenju šuma, lošim putevima...
S. Samardžija
[objavljeno: 26.10.2006.]
