Izvor: Politika, 01.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rusija bira predsednika
Kampanja za izbor šefa ruske države je „druga etapa”, nastavak parlamentarnih izbora, i ima za cilj da obezbedi sprovođenje kursa koji je odredio Putin tokom osam godina boravka u Kremlju
Specijalno za „Politiku”
Moskva, 1. marta – Rusiji je danas važan svaki glas, rekao je predsednik Vladimir Putin obraćajući se građanima Rusije u petak, s molbom da u nedelju, 2. marta, izađu na izbore. On je predsedničke izbore nazvao događajem >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << godine kojim se završava druga i odlučujuća etapa u obnovi najviše vlasti i u kojoj građani svojim izjašnjavanjem mogu da učestvuju.
Kampanja za izbor predsednika Rusije je zaista „druga etapa”, nastavak parlamentarnih izbora, i ima za cilj da obezbedi sprovođenje kursa koji je odredio Vladimir Putin tokom osam godina boravka u Kremlju. I mada su, po ruskom Ustavu, predsednički izbori daleko važniji od parlamentarnih (Rusija je predsednička država), najvažnije se odigralo upravo u prvoj kampanji koja je bila daleko burnija od predsedničke, tihe i gotovo neprimetne. Pošto je proglasio parlamentarne izbore za svojevrsni referendum, u kome su se građani izjašnjavali za ili protiv njegove politike, Putin je vrlo aktivno učestvovao u kampanji od samog početka, najpre tako što je odlučio da stane na čelo izborne liste „Jedinstvene Rusije” da bi na kraju, na poslednjem predizbornom skupu partije, vrlo oštro sveo račune s opozicijom i prethodnom vlašću ali i sa karijeristima u „Jedinstvenoj Rusiji”. Njegov oštar nastup učinio je kraj gotovo svim opozicionim partijama tako da su u Dumu ušli samo komunisti, Liberalno demokratska partija Žirinovskog i, više dekorativna nego stvarna opozicija, „Pravedna Rusija”.
Izjavivši da podržava Dimitrija Medvedeva, zajedničkog kandidata „Jedinstvene Rusije” i još tri partije, u predsedničkoj kampanji koja je takođe vođena čvrstom Putinovom rukom, ruski predsednik učinio je kraj neizvesnosti još pre nego što je trka ozbiljno započela. Svesni da nemaju nikakve šanse, a da ih kandidovanje može samo finansijski skupo koštati jer, budući da kandidati koje ne predloži parlamentarna partija moraju ili da prikupe dva miliona glasova da bi se kandidovali ili da polože depozit koji im se vraća samo ako pređu određeni cenzus, kandidati opozicije su ili sami odustajali, ili se trudili da dignu što veću buku podnoseći Centralnoj izbornoj komisiji falsifikovane potpise, kako bi ih ona odbila. Tako su u trku ušli, pored Medvedeva, samo veterani Genadij Zjuganov (četvrti put), Vladimir Žirinovski (treći put) i, sasvim nepoznat javnosti, Andrej Bogdanov, koji je uspeo da prikupi potrebne glasove.
Njihove kampanje bile su prilično mlake – Zjuganov je koristio tradicionalnu retoriku komunista, Žirinovski je, takođe tradicionalno, pravio skandale, a novajlija Bogdanov je koristeći jevtine ili besplatne termine pozivao Rusiju u Evropu.
Kandidat „Jedinstvene Rusije” zvanično nije ni vodio nikakvu kampanju. Njegov posao prvog vicepremijera ionako prate TV kamere, pa se samo nekoliko puta pojavio u svojstvu predsedničkog kandidata, da saopšti svoj program. Za više nije ni bilo potrebe jer je Putin učinio sve da građanima objasni da je upravo on kandidat koji će Rusiju povesti putem prosperiteta i čovek koji može da odgovori na već postavljene „složene i velike zadatke koji će se rešavati tokom sledećih nekoliko godina”. Kako se kampanja bližila kraju, Putinova podrška bila je sve otvorenija, da bi ga na kraju, na poslednjem sastanku sa šefovima zemalja ZND i predstavio kolegama kao svog kandidata kome veruje i s kojim bi želeo da nastavi da radi. Više puta ponovljeno obećanje da će, „ukoliko Medvedev bude izabran” Putin biti premijer, obezbedilo je kandidatu „Jedinstvene Rusije” glasove predsednikovog ogromnog elektorata.
Takav tok kampanje izazvao je veliki otpor opozicionih partija koje tvrde da su svi ostali kandidati time dovedeni u neravnopravan položaj. Podržao ih je i posmatrač Parlamentarne skupštine SE Andreas Gros koji je čim je došao u Rusiju, pre izbora, i pre razgovora s bilo kim, kršeći ruske zakone koji ne dozvoljavaju nikakve ocene u poslednjoj predizbornoj nedelji, objavio da izbori nisu ni slobodni ni pravedni.
Istine radi, treba reći da je predsednik Centralne izborne komisije Vladimir Čurov ocenio da su tokom kampanje kandidati imali „pravedne ali nejednake” uslove jer su mediji najpozitivnije ocenjivali postupke Medvedeva. Ali to je, po Čurovu, „problem svojstven ne samo Rusiji”.
Opozicioni lideri koji ne učestvuju i čija su delovanja uglavnom usmerena na odjek u inostranstvu, tokom cele akcije organizovali su veoma malo posećene mitinge protesta, s jedinim ciljem da provociraju vlast. Tako su i danas, kršeći izbornu tišinu, organizovali ispred Centralne izborne komisije skup koji je trebalo da preda Čurovu peticiju pod naslovom „Ne želim da učestvujem u farsi” sa 5.000 potpisa.
Za to vreme, predstavnici vlasti, gubernatori, ličnosti iz javnog života, sa TV ekrana i bilborda, pozivaju građana da izađu na izbore i „glasaju po savesti”.
Prema poslednjim procenama CIK-a, pred predizbornu tišinu, očekuje se izlaznost od oko 70 posto. Glasajući za novog predsednika, Rusija će se, najverovatnije, još jednom izjasniti za Putinov put u budućnost.
Ljubinka Milinčić
[objavljeno: 02.03.2008]
