Izvor: Politika, 02.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rusi biraju novu Dumu
Građani najveće države na svetu izaći će danas na izbore za 450 deputata petog saziva parlamenta u novijoj ruskoj istoriji. Organizaciono, sve je spremno, političke partije i njihovi lideri rekli su šta imaju, Federalna služba bezbednosti preuzela je na sebe obavezu da ne dozvoli da bilo šta krene van zacrtanih pravila. Čeka se samo odluka Rusa. Ruski izbori svakako ne spadaju u kategoriju uobičajenih. Naime, u trenutku kada se u najzapadnijem delu zemlje tek otvore biračka mesta, na >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Dalekom istoku, 8.000 kilometara dalje, izborni posao će, praktično, već biti okončan. Treba imati na umu, takođe, da je ruski državni prostor organizaciono podeljen na 47 oblasti, 21 republiku, osam krajeva, šest autonomnih okruga, jednu autonomnu oblast i dva federalna grada, Moskvu i Sankt Peterburg.
Sve to izborni proces čini ne samo složenim nego, na neki način, i – egzotičnim. S druge strane, svaka odluka žitelja bilo koje velike države i te kako utiče na one iz neposrednog susedstva, pa i šire. U tom smislu, od ruskih izbora zavisiće mnogo na čak dva kontinenta – u Evropi i Aziji.
Današnje glasanje izdvaja se od svih prethodnih činjenicom da, kako ističu ruski analitičari, predstavlja neku vrstu referenduma o veri građana u predsednika Vladimira Putina i njegov politički kurs. Uobičajena međustranačka predizborna prepucavanja su izostala ili su svedena na minimum ili na pojedinačne akcije poput one koju je nedavno u Moskvi sproveo bivši šahovski šampion Gari Kasparov. Kao da su se svi značajniji stranački timovi unapred pomirili sa pobedom Jedinstvene Rusije, čiju listu predvodi Putin.
Uostalom, pobedu propredsedničke partije najavljuju i poslednja istraživanja političkog pulsa građana. Eksperti Sveruskog centra za ispitivanje javnog mnjenja VCIOM predviđaju ukupnu izlaznost birača od 53,6 odsto, pri čemu bi (od izašlih) najviše glasova dobila Jedinstvena Rusija (62,1 procenat). Sedmoprocentnu barijeru za ulazak u Dumu prešli bi i Komunistička partija RF (12,2), Liberalnodemokratska partija Vladimira Žirinovskog (8,0) i Pravedna Rusija (7,0). Svi ostali bili bi čak ispod troprocentne granice. Ukratko, rezultat nedeljnog izjašnjavanja trebalo bi, prema stručnjacima VCIOM-a, da obeleže svega dve brojke – izlaznost i ukupna pobeda Jedinstvene Rusije.
Sličnu procenu iznosi i Fond "Javno mnjenje", po čijim bi ispitivanjima izlaznost birača mogla da dostigne 58-59 procenata. Ni tu ne sumnjaju u redosled četiri prvoplasirane partije – 63 odsto za JR, deset za KPRF, devet za LDPR i sedam-osam procenata za PR.
Istraživači "Levada centra" krenuli su drugim smerom i pokušali da saznaju da li će sastav nove Dume zaista biti ogledalo političkog raspoloženja ruskih građana. Ovde je rezultat primetno drugačiji od onog dobijenog na direktno pitanje: "Za koga ćete glasati?". Da će parlament zaista odražavati nade i očekivanja običnih ljudi veruje oko 45 odsto ispitanih, 34 odsto je izrazilo ozbiljnu sumnju u takvu mogućnost, dok 21 odsto ispitanih nije moglo da da svoj sud.
Ovogodišnji izbori za Dumu dešavaju se u okolnostima ekonomskih i socijalnih uspeha, jačanja vojne moći i uticaja Rusije na svetskoj sceni, rasta cena energenata koji ovoj zemlji značajno ide u prilog, stvaranja novih savezništava, posebno na azijskom kontinentu... Ali, mnogo je i oštrih kritika na račun političke centralizacije, bujanja nacionalizma, jačanja uloge predsednika, odnosa prema opoziciji, nevladinim organizacijama...
Ukupno gledano, odnos sveta (posebno zapadnog) prema današnjoj Rusiji, pa i prema izborima za Dumu, ogleda se, pre svega, kroz odnos prema predsedniku Vladimiru Putinu i njegovoj politici. Na tom planu među svetskim analitičarima ima mnogo i saglasnosti i nesaglasnosti. Njegova odluka da siđe sa predsedničkog trona a da, istovremeno, zadrži dizgine ruske budućnosti u svojim rukama mnoge je dovela u zabunu, ali mnoge i – uplašila.
Današnji parlamentarni izbori teško će doneti neko novo razjašnjenje. Sledeća etapa za eventualne promene ili korekcije (sa bilo koje strane) jesu predsednički izbori 2. marta 2008. Ne treba ni sumnjati da će predstojeća četiri meseca, u tom smislu, biti ključna.
[objavljeno: ]
