Izvor: Politika, 03.Dec.2011, 23:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rusi biraju novu Dumu
Pobeda trenutno vladajuće Jedinstvene Rusije ne dovodi se u sumnju, ali definitivno neće biti blistava kao ona iz 2007.
Građani Rusije izaći će danas na birališta kako bi dali svoj glas nekome od preko 3.000 kandidata za koje smatraju da su zaslužili da popune jedno od 450 mesta u državnoj Dumi Rusije, i u najvišem zakonodavnom telu u državi ih predstavljaju u narednom četvorogodišnjem periodu. Pravo da na biračkom listiću zaokruže onoga kome veruju ima oko 110 miliona >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << žitelja najveće zemlje na svetu. Dva miliona od pomenutih nalaze se u inostranstvu tako da će ruska predstavništva van državnih granica, takođe, imati pune ruke posla.
Politička slika današnje Rusije, svakako, nije onakva kakva je bila 2007, u vreme prethodnih izbora. Ipak, izvesno je da će najviše glasova i ovaj put osvojiti Jedinstvena Rusija (JR), partija koju predvode aktuelni predsednik Dmitrij Medvedev i premijer Vladimir Putin. Pored njih, analitičari šanse za prolaz daju još samo trima partijama – Komunističkoj (KPRF), Liberalno-demokratskoj (LDPR) i najmlađoj učesnici izbornog procesa – Pravednoj Rusiji (ER). Svi ostali – Jabloko, Patrioti Rusije, Prava stvar... moraće da čekaju neku novu šansu.
Glavna karakteristika ovogodišnjih izbora, osim autsajderskog položaja partija demokratskog profila nastalih u vreme raspada Sovjetskog Saveza i stvaranja savremene Rusije, biće specifičan raspored snaga u budućem parlamentu. Naime, trenutno vladajući JR, po procenama centra za ispitivanje javnog mnjenja „Levada”, teško da može da računa na više od 53 odsto glasova. Za njim bi sledio KPRF sa oko 20 procenata podrške, potom LDPR s 12, i ER (ili takozvani eseri) sa 9 procenata.
Rezultati mogu u izvesnoj meri da se razlikuju od navedenih, već prema tome koliko građana zaista bude izašlo na birališta, ili koliko će svako od njih, do ubacivanja listića u glasačku kutiju, ostati čvrst u svojim uverenjima. Naime, ispitivanja kazuju da čak 14 odsto pomenutih još nije čvrsto odlučilo kojoj će se partiji prikloniti, dok je čak 13 odsto već rešilo da dan za glasanje iskoriste za neke druge aktivnosti.
Ukoliko se ostvare navedene prognoze, JR će za sprovođenje najavljenih promena u ruskom društvu, i zemlji uopšte, a pre svega onih ustavnih, morati da traži pomoć nekog od tri preostala igrača, pa i da se prilagođava njihovim programima i zahtevima. Biće to novo iskustvo za partiju koja u sadašnjoj Dumi dominira dvotrećinskom većinom. Uostalom, i tokom predizborne kampanje bio je uočljiv napor i Medvedeva i Putina da podignu rejting JR i eventualno mu obezbede neophodnu ustavnu većinu. Kao što rekosmo, prognoze kazuju da taj napor neće u potpunosti uroditi plodom i vladajuća partija će u pojedinim situacijama biti primorana da ulazi u koalicije sa drugima.
Kako smo saznali u jednom nezvaničnom razgovoru, JR bi u takvim slučajevima za saradnju prvo mogao da se obrati Liberalno-demokratskoj partiji koju predvodi Vladimir Žirinovski, jedan od najdinamičnijih političara na ruskoj sceni. Ovakav „brak” svakako bi bio iz interesa, a to znači i – „oročen na određeno vreme ili po određenim pitanjima”. Ipak, stav našeg sagovornika je da bi to bila kombinacija koja bi bila plodonosnija od saradnje JR sa KPRF ili eserima.
Vredi pomenuti i činjenicu da je Rusija trenutno izložena ne malim pritiscima izvana. To se jednako odnosi na uporno insistiranje SAD da na Starom kontinentu instaliraju sisteme svoje protivraketne odbrane, kao i na tešku ekonomsku situaciju u koju su zapale mnoge zemlje Evropske unije. Rusija ne može zidom da se ogradi od navedenih procesa i već je primetno da talasanje na finansijskom tržištu Unije uzima svoj danak i preko njenih istočnih granica. Ovo se, pre svega, odnosi na investicije koje sa zapada očekuje Rusija, ali i na sužavanje zapadnih tržišta za ruske proizvode.
O svemu pomenutom govorilo se u proteklim mesecima u svim ruskim medijima, na predizbornim skupovima, naučnim forumima...
Kakva će biti reakcija građana moći će da se nasluti onoga trenutka kada se na istoku zemlje otvore prve glasačke kutije. A podsetimo, Rusija se prostire na čak 9 časovnih zona.
Slobodan Samardžija
objavljeno: 04.12.2011
