Izvor: Politika, 08.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rupel napao Kučana zbog Kosova
Od našeg stalnog dopisnika
Ljubljana, 8. aprila – Sve do sada nismo imali prave dokaze da se nekadašnji slovenački predsednik Milan Kučan suprotstavlja ne samo važećoj slovenačkoj politici nego i politici Evropske unije. Ovim, pomalo pretećim tonom počinje autorski tekst ministra spoljnih poslova Slovenije Dimitrija Rupela u današnjem „Delu”, pod naslovom „Gostujuće pero”. Poduži Rupelov obračun sa Kučanom, građen na retorici raskrinkavanja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << „unutrašnjeg neprijatelja”, pribija Kučana na stub nacionalnog srama jer se prošlog petka usudio da na konferenciji menadžera jugoistočne Evrope kritikuje otcepljenje Kosova od Srbije i politiku koju Slovenija, aktuelni predsedavajući EU, vodi na Balkanu.„Kritike slovenačke i evropske spoljne politike su (Kučanovim istupom) dobile negativno ubrzanje, što treba odlučno odbaciti”, proziva Rupel Kučana koji je, da podsetimo, u Portorožu upozorio da su „Evropa i međunarodna zajednica u slučaju Kosova odstupile od važećeg načela da državne granice ne smeju biti jednostrano menjane”.
Tu se Kučan pozvao na Helsinški završni akt, a Rupel ga napada što podgreva „realistični Morgentauov princip koji je štitio interese i međe od raznih carevina preko kolonijalnih gazda do Sovjetskog Saveza i Jugoslavije”.„Pobednici su već posle Prvog svetskog rata, a prevashodno američki predsednik Vilson, u odlučivanju o nasleđu Austrougarske i prilikom nastanka novih nacionalnih država, među koje su ubrajali i Jugoslaviju, primenili ’idealističko’ načelo koje sadrži pravo naroda na samoopredeljenje; ’realističko’i ’idealističko’ načelo bili su u sukobu sve dok 1975. nisu sklopili ’primirje’ zahvaljujući helsinškom procesu”, piše Rupel, pa s Helsinške povelje skače na Miloševića koji je „devedesetih godina prošlog veka stvorio uslove zbog kojih je međunarodna zajednica u nekim slučajevima dala prvenstvo pravu naroda” nad pravom celovitosti države.
Rupel tu stiže do „Badinterove arbitraže koja je 1991. bez odobrenja centralne jugoslovenske vlade (Ante Markovića) zaključila da imaju delovi jugoslovenske federalne države pravo da osnuju svoju državu”.„Tako je presudio (Badinter) u slučaju Slovenije koju je napala JNA. Tada se Milošević još nije odlučio na konačni obračun s Kosovom”, tvrdi Rupel uz opis „Kosova i Vojvodine koji su u Jugoslaviji imali sličan položaj kao republike, iako u sklopu Srbije”. Rupel tu prebacuje Kučanu da „zaboravlja na taj deo balkanske istorije”. „Kvartet (SAD, EU, Rusija, UN) postavio je tri jasna uslova za rešenje kosovskog problema: nikako nije moguć povratak na stanje uoči 1999, kada je Kosovo bilo pod srpskim nadzorom, Kosovo ne sme da se ujedini ni sa jednom albanskom državom ili pokrajinom a međe između Srbije i Kosova ostaju nepromenjene”, naglašava Rupel.
„Jedini problem je što Rusija nije dozvolila usvajanje nove rezolucije SB UN koja bi olakšala konačno rešenje”, nezadovoljan je Rupel držanjem Moskve, a u nastavku navodi argumente u prilog nezavisnom Kosovu, od „prava naroda na samoopredeljenje koje je iskorišćeno i u Sloveniji”, preko „nedemokratičnog odnosa Srba prema Albancima i brutalnog napada Miloševića na Kosovo 1999”, do „činjenice da Kosovo nastaje na temelju istog prava koje je iskoristila Slovenija 1991”. Na tom mestu Rupel proziva i beogradsku „Politiku” jer je objavila „vašingtonsku depešu” i omela Sloveniju da prva ili bar među prvima prizna Kosovo. Da podsetimo, reč je o beleškama sada već bivšeg političkog direktora Rupelovog MSP-a iz kojih je proizilazilo da je administracija SAD još 24. decembra prošle godine uručila Sloveniji spisak zadataka koje treba da sprovede na spoljnopolitičkom planu tokom vođenja EU, a na prvom mestu je bila detaljna razrada koraka za priznanje Kosova, čiji smo svedoci bili 17. februara.
Rupel je ljut što Kučan svojim izjavama „ne samo da poništava kosovsku nezavisnost”, nego podriva i „stvaranje stotinak država koje su se spasle od kolonijalne ili neke druge autoritarne vladavine”. „Neshvatljivo je”, poentira Rupel, da „nam Kučan, posle toliko godina, kao alternativu EU nudi neko jugoslovensko bratstvo i jedinstvo”.
Svetlana Vasović-Mekina
[objavljeno: 09/04/2008]
