Izvor: Politika, 21.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rupel: Kosovo imalo 80 odsto statusa republike
Specijalno za "Politiku" od dopisnika Tanjuga
Brisel, 20. decembra – Evropska unija i Priština će "koordinirati" dalje korake ka rešavanju statusa Kosova i Metohije s obzirom da Savet bezbednosti UN nije uspeo da pronađe dogovor o tome na svojoj sednici u Njujorku, izjavio je slovenački šef diplomatije Dimitrij Rupel, na brifingu za novinare u Briselu posvećenom predsedavanju Slovenije u prvoj polovini 2008. godine. "Ključna reč je &koordinacija' (...) EU i Kosovo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << moraju da se dogovore šta dalje bez žurbe i bez ucenjivanja", izjavio je Rupel, dodavši da očekuje da odluke o statusu Kosmeta budu donete tokom slovenačkog predsedavanja, koje ističe krajem jula. Slovenački ministar spoljnih poslova je naglasio i da se ne slaže da je EU, nakon sednice Saveta bezbednosti, odlučila da deluje protiv međunarodnog prava i van sistema UN.
"To nije tačno (...), mi ćemo poštovati rezoluciju 1244 i primeniti je", izjavio je Rupel, dodajući da je EU "spremna da prizna realnost na zapadnom Balkanu".
On je ocenio da je rezolucija 1244 dovoljna osnova za slanje misije Evropske unije na Kosovo i Metohiju, ali da će ministri spoljnih poslova Unije odluku o toj osnovi verovatno doneti na narednom sastanku Saveta ministara EU 28. januara.
"NATO je na sastanku Severnoatlantskog saveta odlučio da je 1244 osnova za vojno prisustvo Kfora na Kosovu (...) ako je 1244 dovoljno dobra za vojno prisustvo, zašto ne bi bila dovoljno dobra za civilnu misiju", odgovorio je Rupel na pitanje o pravnoj osnovi za slanje misije Unije.
Rupel je istakao da je EU na samitu prošle nedelje u Briselu donela "izuzetno važnu političku odluku" o slanju misije.
"To je bila politička, a ne praktična odluka, jer će se o praktičnim detaljima razgovarati 28. januara" na sastanku Saveta ministara, naglasio je on, dodajući da očekuje da tada ministri EU usvoje "akcioni plan" za slanje misije.
On je naglasio da očekuje "određene komplikacije" u vezi postizanja jedinstvenog stava u EU o pravnoj osnovi za misiju.
"Ali te komplikacije nisu vezane za samo Kosovo, već su vezane za situacije u pojedinačnim zemljama", naglasio je Rupel.
"Slovenija će recimo ubeđivati Kipar da je Kosovo jedinstven slučaj (...), mi ćemo se boriti za jedinstvo EU", istakao je slovenački šef diplomatije na brifingu za novinare posvećenom predsedavanju Slovenije u prvoj polovini 2008. godine.
"Neki kažu da se želi podela Srbije, a mi smatramo da neko želi da podeli EU (...) Slovenija će raditi na tome da se izbegne podela u EU", dodao je Rupel.
On je podvukao da će EU u narednom periodu "veoma pažljivo razmatrati plan Martija Ahtisarija".
"Ne poznajem nijedan drugi plan koji je toliko sofisticiran o ovom pitanju", istakao je on, dodajući da je uvek moguće da neki dodatni predlozi iz zemalja EU budu stavljeni na sto.
Rupel je na tradicionalnom brifingu za novinare koje organizuje svako buduće predsedništvo EU održao svoj kratak čas iz istorije prisutnim novinarima, ocenjujući da postoji još uvek puno nerazumevanja oko onoga što je , prema njemu, prouzrokovalo da Kosovo bude "jedinstven slučaj" u svetu.
"Primećujem da postoji tu i tamo nepoznavanje problema Kosova i njegove istorije", istakao je Rupel, objašnjavajući da je kriza počela 1989. godine kada je "bivši srpski predsednik Slobodan Milošević ukinuo autonomiju Kosovu".
"Kosovo je tada imalo 80 odsto statusa jedne konstitutivne jugoslovenske republike. Postojalo je, dakle, samo 20 odsto razlike između jedne pokrajine i jedne republike", matematički je objasnio Rupel.
Zatim je "Milošević 1991. godine napao Sloveniju", a osam godina kasnije "1999. godine Milošević je napao Kosovo, što je prouzrokovalo NATO intervenciju".
Pozivajući se na još jednu istorijsku referencu, Rupel je posebno naglasio značaj 14. decembra, datuma održavanja prošlonedeljnog samita EU na kojem su šefovi država ocenili da nema više prostora za dalje pregovore i postigli dogovor o spremnosti da pošalju misiju EU na Kosmet.
"Ne mogu a da vas ne podsetim da se ta odluka Evropskog saveta dogodila upravo na 16. rođendan 14. decembra (1991. godine) kada je Evropska zajednica donela odluku od priznavanju nezavisnosti Hrvatske i Slovenije", samozadovoljno je primetio Rupel.
Rupel je istovremeno dodao da bi "Srbiju trebalo ohrabriti u vezi Kosova" iako je, prema njegovim rečima, "važno razdvojiti" pitanja statusa Kosova i evropskih integracija Srbije.
"Mi ne želimo da se mešamo u predsedničke izbore u Srbiji (...) Pokušaćemo da vidimo kako možemo da radimo a da se ne mešamo", istakao je Rupel.
On je istakao da se Slovenija zalaže za to da Srbija što pre potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) sa Srbijom, te da ona što pre dobije status kandidata za članstvo.
Rupel je, s druge strane, rekao da "zna koje su obaveze Srbije" i da EU neće odustati od uslova vezanih za saradnju s Haškim tribunalom kada je ona u pitanju.
[objavljeno: ]
