Izvor: Politika, 27.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Rupe” u znanju Klintonove i Obame
Pretendenti za predsednika SAD nisu umeli da izgovore prezime „Putinovog naslednika”
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 27. februara – Utrkujući se da pokažu ko više zna o svetu i kako treba postupati s njim, pretendenti za predsednika SAD Hilari Klinton (60) i Barak Obama (46) sinoć su se „sapleli” o jednu od prepona na toj globalnoj stazi. Ni ona ni on nisu znali kako se zove „naslednik Vladimira Putina”, iako su svojski >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kritikovali njegov politički profil.
Kao nepremostiv identifikacioni problem ispostavio im se Dmitrij Medvedev (42), prvi zamenik premijera Rusije, za koga se pretpostavlja da će na predstojećim izborima pobediti i postati predsednik te zemlje. O Rusiji se ovde, inače, poslednjih dana pojačano govori, kako zbog neslaganja s njom u vezi s Kosmetom, tako i zbog činjenice da će se na čelu obe sile uskoro naći novi lideri, od kojih se očekuje i da se blagovremeno pripreme bar toliko da znaju s kim će se upuštati u razmatranje rastućih i raznovrsnih međunarodnih izazova.
Sinoćni dvoboj Klintonove i Obame u Ohaju, u organizaciji televizije Em-Es-En-Bi-Si koja ga je direktno i prenosila, doživljen je kao ključno dijaloško odmeravanje snaga za osvajanje nominacije u njihovoj Demokratskoj partiji, pa se pretpostavljalo da su se oboje vrhunski pripremili za ovu priliku. Izgledalo je da će se ta očekivanja i obistiniti"
Kad se s razgovora o unutrašnjoj politici prešlo na spoljni teren, od Klintonove je zatraženo da kaže šta misli o Putinovom nasledniku. Pedantni hroničari su izbrojali da je o njemu izgovorila 204 reči, uglavnom ga ocenjujući kao „nekog koga instalira sadašnji predsednik”.
A da li znate kako se on zove – upitao ju je voditelj, uticajni novinarski veteran Tim Rasert (57). „Me"hm" Me-ned-veda"– promucala je Klintonova.
– Medvedev – precizirao je reporter.
– Kako god – nadovezala se bivša „prva dama”, u očiglednoj želji da skrati priču.
– A da li Vi nešto znate o njemu (Medvedevu) – upitao je voditelj Obamu.
– Mislim da je senatorka Klinton ispravno govorila o njemu"– odgovorio je senator iz Ilinoisa, izbegavši da se upusti u „avanturu” izgovaranja prezimena ruskog državnika, upotrebivši ukupno 163 druge reči.
Voditeljevo pitanje o Medvedevu deo javnosti je doživeo kao „lukavštinu”, „trik”, „štos”. Kao pokušaj, drugim rečima, da „na videlo izađe poprilična doza neobaveštenosti o drugim zemljama”.
Naravno da ne morate da znate kako se zove čovek koji će biti predsednik Rusije – prokomentarisao je za širu publiku blogerski analitičar, ali, dodao je, u tom slučaju „ne treba ni da učestvujete u nadmetanju za šefa Bele kuće”.
Žaoke se, u ovom slučaju, više usmeravaju ka Klintonovoj. Ona, naime, neprestano ističe kako je stekla znatno više iskustva (kao supruga bivšeg predsednika Bila Klintona) od Obame i da bi, za razliku od njega, bila spremna da se „od prvog dana na predsedničkoj funkciji upusti u rešavanje nagomilanih iskušenja, među kojima su i spoljnopolitička”. Nastojala je da uveri kako nju u Beloj kući „ništa ne bi moglo da iznenadi”. Ali sada se našla „zatečena” – pitanjem o (prez)imenu pretpostavljenog joj značajnog partnera i rivala na internacionalnoj sceni.
„Rupe” u znanju o drugima uzimaju se i kao jedan od glavnih uzroka vašingtonskih zastranjivanja na međunarodnoj sceni. U rat protiv Iraka se, na primer, krenulo pod pretpostavkom da poseduje oružje za masovno uništavanje, što se pokazalo kao netačnost iz koje je proizišlo masovno uništavanje.
Problem s „prepoznavanjem” je i širi i dublji. Nedavne ankete su pokazale da pozamašan deo tinejdžera ne može da na mapi pronađe „taj Irak”. Upravo objavljeni rezultati istraživanja pokazali su i da četvrtina srednjoškolaca ne zna kada je Kolumbo otkrio Ameriku, ni ko je tačno bio Hitler, a 20 odsto – ni protiv koga su se SAD borile u Drugom svetskom ratu.
Probleme sa imenima i titulama stranih državnika, kao i nazivima država, imali su i oni koji su vladali Amerikom. Pamte se „lapsusi”, u tom smislu, Ronalda Regana, Džordža Buša starijeg, a pogotovu njegovog sina, aktuelnog predsednika.
Džordž Buš mlađi je na prošlim predsedničkim izborima često grešio u imenima stranih lidera. Njegov tadašnji konkurent Džon Keri je u tome bio znatno verziraniji. Ali, kao mana mu je doživljena okolnost da je dobro poznavao vođe drugih zemalja i – doživeo je poraz"
M. Pantelić
[objavljeno: 28/02/2008.]
