Izvor: Politika, 03.Sep.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rupa u ementaleru
Odskora svako, čak, može da kupi sat koji košta – 10.000 franaka
Od našeg specijalnog izveštača
Ženeva, septembra – Svakog leta u grad na Lemanskom jezeru, Ženevu, dolaze bogati Arapi. Najbogatiji. Zašto dolaze baš tu, a ne negde drugde, jer ti, razume se, mogu da dolaze gde god hoće i kad god hoće, teško je dokučiti, ali bi jedan od razloga, naravno, mogao da bude i šeik Kalifa ben Zijad al Najan, emir Abu Dabija i predsednik Ujedinjenih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Arapskih Emirata koji, eto, na obalama ovog velikog jezera, poseduje skromnu vikendicu. Dve, zapravo.
Jedan od razloga arapske privrženosti mogao bi svakako biti i taj što njihove princeze, izgleda, naprosto obožavaju poznati ženevski "fet". To je praznik koji se u avgustu redovno slavi, pa su se i ove, kao i prethodnih, godine lepotice čija lica u Švajcarskoj mahom nisu skrivena zarom dale videti kako pre podne špartaju po radnjama, a uveče razdragano vrište, stropoštavajući se sa tobogana i sličnih mašina u kojima za tričavih desetak franaka svako može da dozna kako se, realno, osećaju kosmonauti prilikom treninga za spuštanje na Mars.
Kupatilo u avionu
Zbog ovoga ili onoga, tek, fakat je da su na ženevski Koantren i prošlog meseca sletela dva abudabijska "boinga 747", prilagođena specifičnim željama kupca: putnici u njima mogu da leškare u svojim spavaćim sobama (sa kupatilima), u salonima piju viski, pa čak i privređuju, u vlastitim kancelarijama!
Švajcarski turistički radnici, koji pamte kada je, recimo, otac sadašnjeg šeika, dok je bio živ, u tamošnjem "Interkontinentalu" znao da za svoje rezerviše i po 125 apartmana, bili su, normalno, koliko tom posetom ushićeni i saznanjem da je dosadašnji ovogodišnji turistički bilans za desetak procenata bio uspešniji od lanjskog.
Mogle su se, doduše, tu i tamo čuti i neke njihove pritužbe. Na "srednji" imovinski status većine posetilaca, zbog toga prozvanih "mekdonaldsovci"...
– Kupe tu i tamo poneki "roleks" i to je sve – vajkao se ovih dana jedan lokalni trgovac, mada su svi pokazatelji ukazivali na to da su Švajcarci ove godine satove prodavali – kao ludi. Samo u maju su, recimo, od njih inkasirali 1,2 milijarde franaka, 18,1 odsto više nego godinu dana pre. Proizvođači satova su, uprkos tome, odlučili da, kao da je o automobilima reč, prodaju počnu da podstiču – i kreditima. Onda su bankari prionuli na posao. Iz njihove računice videlo se da sad svako, istina uz (popriličnu) godišnju kamatu od 14,5 odsto, može da dobije dvogodišnji kredit to jest pazari pristojni "jeger – l'kutr", vredan desetak hiljada franaka. Mesečna rata – svega 476 franaka.
Hoće li kupci, kadri da čuju "ku-ku" na svakom koraku, biti baš voljni da se zadužuju ne bi li doznali tačno vreme zasad je, ipak, ostalo kao veliko pitanje. Ovo pogotovo ako se u obzir uzmu procene koje sugerišu zaključak da Švajcarci nikako ne spadaju u grupu velikih ljubitelji kredita. Svaki od njih je, naime, u proseku dužan 924 evra, dok je, poređenja radi, prosečan Nemac dužan 2.798, a Englez čak – 4.122 evra!
Jevtiniji hleb i mleko
Ovih dana obelodanjeno istraživanje UBS-a, jedne od najvećih planetarnih banaka, zasnovano na analizi cena 112 proizvoda i usluga u 71 svetskom mestu, pokazalo je, pri tom, da i Švajcarci moraju da se suočavaju s finansijskim nedaćama. Cirih je tu smešten na četvrto, a Ženeva na šesto mesto rang-liste najskupljih svetskih mesta, o kojima su, inače, navedene mnoge ilustracije pa i ta da, poređenja radi, vožnja taksijem na relaciji od pet kilometara u Delhiju (Indija) košta 0,7, dok u Cirihu košta – 18 evra!
Neki drugi podaci su, međutim, mogli da dokažu i nešto sasvim suprotno – da u Švajcarskoj, u mnogim slučajevima, cene znaju i da padaju. Prema dokumentaciji trgovinske firme "Migro" vekna od pola kilograma hleba 1994. godine koštala je 1,80, a ove godine samo 1,20 franaka. Litar mleka koštao je 1,90, dok se sada prodaje za 1,35... Švajcarska centralna banka, pak, prognozira da će, uprkos velikom poskupljenju goriva, inflacija ove godine ostati manja od dva odsto, a o dobrom zdravlju ovdašnje ekonomije svedoče i mnogi drugi pokazatelji: broj novoosnovanih kompanija raste, dok se broj bankrotiranih smanjuje, proizvodnja je u usponu, nezaposlenost već 11 meseci uzastopno u padu...
Srećni Švajcarci su, stoga, u poslednje vreme bili prosto prinuđeni da se dive rekordnim profitima sajdžija i zlatara, bankara i apotekara, a i drugih, mada ni sada ne mogu da prežale slom nacionalnog "Svisera" koji je tek prelaskom u nemačke ruke ("Lufthanza"), možda, kročio na put oporavka. Ovih dana svi oni morali su, međutim, da se ponovo zabrinu. Na udaru se, naime, našao još jedan švajcarski simbol – ementaler! Pad izvoza slavnog rupičastog sira za čak 14,5 procenata, bio je, pri tom, samo logična posledica činjenice da se pre sedam godina njegovom proizvodnjom ovde bavilo 520 firmi, od kojih je u 2006. ostalo 200!
Vremena se, dakle, menjaju, čak i u Švajcarskoj. Francuzi i Nemci postali su vodeći proizvođači "rupičastog sira", a da ta stvar po Švajcarce bude još bolnija postarao se nemački "Lidl". Šefovi ove trgovinske kuće upravo su, naime, odlučili da pravi švajcarski ementaler – neće više uopšte ni da prodaju! Za to su dali jednostavno obrazloženje, original je postao preskup. Čak i za Nemce!
Rodoljub Gerić
[objavljeno: 03.09.2006.]
