Izvor: Blic, 15.Nov.2009, 01:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rumunija u političkoj blokadi
Naši istočni susedi još od septembra nemaju vladu, a sledeće nedelje izlaze na predsedničke izbore i istovremeni referendum o smanjenju broja poslanika i ukidanju Senata u parlamentu, pa će tek posle izlaska iz političke krize pregovarati s Međunarodnim monetarnim fondom o rešenju teških privrednih i socijalnih problema.
Stranci su u međuvremenu Rumuniji odložili finansijsku potporu i kao jedina šansa da se zadrže investicije i proizvodnja vidi se dalji >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << pad cene radne snage ispod sadašnjih 375 evra. Plate su sad niže jedino u Bugarskoj (300 evra), u Letoniji i Litvaniji su oko 500, u Estoniji, Poljskoj i Slovačkoj oko 750 evra, dok se prosek zarada u Češkoj i Mađarskoj kreće do 900 evra.
Privreda je u Rumuniji u kolapsu iako je Trajan Basesku, sadašnji predsednik republike i favorit za novi mandat, proglasio da zemlja izlazi iz recesije, ali da on, kako reče, više neće da veruje ekonomistima. U januaru su, naime, u Bukureštu predviđali da će privredni rast biti veći od dva procenta, ali u martu je ministar finansija tražio rebalans budžeta i ocenio da će ekonomija u stvari pasti za dva odsto. U aprilu se govorilo o "minus 4” i u očajanju ugovoren je zajam s Međunarodnim monetarnim fondom od čak 20 milijardi evra.
U avgustu je utvrđeno nazadovanje od minus 8,5 procenata i budžetski deficit od dve milijarde evra, odnosno 7,3 odsto BND. Najavljeno je hitno smanjenje državnih rashoda i otpuštanje petine radnika u javnom sektoru, što je oko 300.000 zaposlenih kod države i u opštinama, ali i u vojsci, policiji, pravosuđu, prosveti, zdravstvu i kulturi.
Masovnim otkazima suprotstavila se polovina vlade koju su činili ministri iz Socijaldemokratske partije (PSD), dotad u „nemogućoj koaliciji" s Demokratsko-liberalnom partijom (PDL) desnog centra, ali je ipak u „antikriznom planu" predviđeno da svi koji primaju državne plate moraju pola meseca na neplaćeno odsustvo. No, pošto slede izbori, prinudni odmori odloženi su za decembar, a i posle pobune sindikata ta mera će u dogovoru sa MMF-om biti svedena na samo osam dana. Otpuštanja 150.000 zaposlenih odložena su za dogodine, ali se Bukurešt obavezao da će zamrznuti plate činovnika i smanjiti penzije kako bi doveo budžetski deficit na 5,9 odsto BDP. MMF je, sa svoje strane, obustavio pregovore i do januara odložio prvu kreditnu tranšu od 1,5 milijardi evra.
U međuvremenu, vladajuća koalicija se raspala – devet socijaldemokratskih ministara istupilo je iz vlade uz optužbe da PDL priprema krađu predsedničkih izbora. Glavni rivali za palatu Kotročenj su, naime, sadašnji šef države Trajan Basesku, koga otvoreno podržava PDL, i Mirča Đoana, predsednik Senata i lider PSD.
Premijer Emil Bok, za koga levičari tvrde da je na mestu prvog čoveka PDL u stvari „Trajanova produžena ruka", odmah je posle ministara koji su podneli ostavke smenio 40 državnih sekretara iz PSD, više od 20 okružnih načelnika i oko 5.000 nosilaca raznih drugih državnih ili lokalnih funkcija.
Budući da je Basesku po mnogim ocenama najveštiji i najpopularniji rumunski političar, on diktira teme i tempo borbe i u sadašnjim uslovima deluje da je nepobediv.
Paris Hilton sa Karpata
Na glasanje za Evropski parlament u junu, kad su bili poslednji izbori u Rumuniji, izašlo je samo 27 odsto birača, ali je sa oko 204.280 (4,2 odsto) glasova izabrana i manekenka Elena Basesku (28), mlađa ćerka šefa države. Predsednikova miljenica je još proletos objavila da „zamrzava" članstvo u očevom političkom bloku kako bi pred svoje birače izašla kao nezavisni kandidat. „Ona je mnogo pametnija nego što mislite", rekao je o celom ćerkinom projektu Trajan Basesku.
.jpg)
