Izvor: Politika, 13.Avg.2012, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Romnijev adut za konzervativce
Kandidatura Pola Rajana za potpredsednika SAD naglasila razliku demokrata i republikanaca u pogledu štednje, poreza i zdravstvenog sistema
Imenujući kongresmena Pola Rajana (42) za svog zamenika u slučaju izborne pobede, Mit Romni je, prema oceni američkih medija, napravio „prirodnu dopunu” – Rajan potiče iz skromne porodice, što je poželjna protivteža milionima „teškom” Romniju. Odabir mladog političara za potpredsedničkog kandidata takođe je uozbiljio republikanske >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << izborne izglede kod konzervativnog dela birača, ali istovremeno demokratama dao još materijala za kritiku suparnika.
Ulazak ovog kongresmena iz savezne države Viskonsin u izbornu trku naglasio je razlike u političkoj filozofiji demokrata i republikanaca prevashodno u odnosu na mere štednje, poreze i zdravstveni sistem. Tvorac je veoma konzervativnog i kontroverznog dugoročnog budžetskog plana koji predviđa bilionsko smanjenje saveznog budžeta i uživa veliko poštovanje među republikancima u Predstavničkom domu, a pridobio je simpatije i konzervativnog pokreta „Čajanka”.
Govoreći o planu svog zamenika, Romni ga je opisao da je „odvažan i uzbudljiv”, ali i „veličanstven”. Promaklo mu je, međutim, da objasni koji konkretan deo je izazvao toliko oduševljenje, što i ne čudi budući da mu kritičari spočitavaju „vrdanje” kada je potrebno detaljno govoriti o metodima ekonomskog oporavka nacije.
Najviše prašine u javnosti je ipak podigao Rajanov plan koji se tiče državnog zdravstvenog osiguranja za starije građane, poznatog kao „Mediker”. Predložene promene ne pogađaju postojeće penzionere niti one koji su nadomak penzionisanja, ali se zato tiču radnika mlađih od 55 godina kojima bi bilo ponuđeno da koriste privatno osiguranje koje bi delom bilo finansirano iz federalnog budžeta, navodi AP. „Mediker” bi bio izmenjen i tako da uplate idu direktno budućim penzionerima umesto zdravstvenim radnicima i ustanovama.
Rajan želi da reformiše i sistem zdravstvene zaštite siromašnih Amerikanaca „Medikejd”. Zamislio je da se ovaj sistem pretvori u federalni program koji bi odobravao subvencije saveznim državama. Skresani bi bili i bonovi za hranu, studentski krediti i drugi socijalni programi.
Ovakve predloge je Barak Obama odmah okarakterisao kao „loše zamaskirani socijaldarvinizam” odnosno ideologiju opstanka najjačih. Kritike su stigle i iz domaćih redova, pa je republikanac Njut Gingrič Rajanove ideje za reformu zdravstvenog sistema nazvao „socijalnim inženjeringom desnice”.
Ni Rajan nije propustio priliku da ospe paljbu po Obami optuživši ga za „istoriju neuspeha” i „najgori ekonomski oporavak u proteklih 70 godina”.
„Niko ne spori da je predsednik Obama nasledio tešku situaciju”, rekao je Rajan u pripremljenoj izjavi, dodajuću da je Obama u prve dve godine „dok je njegova partija potpuno kontrolisala Vašington” progurao skoro sve tačke svog programa, ali da „od toga stvari nisu postale bolje”.
Iako je njegov suštinski konzervativizam nesporan, kongresmen iz Viskonsina je 2007. godine izazvao nezadovoljstvo „tvrde linije” glasajući za Zakon protiv diskriminaciju pri zapošljavanju u odnosu na seksualnu orijentaciju kandidata. On je svoj stav objasnio činjenicom da „ima prijatelje koji nisu izabrali da budu gejovi, već su se kao takvi rodili”.
U medijima je često izjavljivao da su mu i otac i deda umrli relativno mladi od srčanog udara pa stoga mnogo polaže na zdrav život i fizičku aktivnost. Zbog toga je u Kapitolu, sedištu američkog Kongresa, poznat i kao kongresmen koji najčešće posećuje teretanu.
D. Vukotić
objavljeno: 14.08.2012.
