Izvor: Politika, 25.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Romano Prodi pao, Berluskoni likuje
Italijanski predsednik započeo razgovore sa političkim liderima nadajući se formiranju prelazne vlade
Pokušavajući da zemlju izvuče iz krize posle pada vlade Romana Prodija, italijanski predsednik Đorđo Napolitano započeo je juče u Rimu petodnevne konsultacije sa šefovima najvažnijih političkih partija. U atmosferi žestokih partijskih podela, neefikasnog izbornog sistema i želje da se isti promeni, predsednik je rešio da sasluša sve bitne političke faktore pre >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nego što napravi sledeći korak.
Đorđo Napolitano (82) ima samo jednu nedoumicu – da li posle prekjučerašnje ostavke premijera Romana Prodija (68) treba da raspiše prevremene izbore ili da pozove na formiranje privremene vlade koja bi promenila izborni sistem. Agencija AFP izvestila je da Napolitano naginje ka drugoj opciji, jer bi se prevremeni izbori održali po izbornom sistemu koji je doveo do pada 61. vlade od Drugog svetsko rata, uključujući i ovu poslednju, Prodijevu.
Predsednik Italije je juče razgovarao sa predsednicima donjeg i gornjeg doma parlamenta Faustom Bertinotijem i Frankom Marinijem. Agencija AFP piše da Napolitano ozbiljno razmišlja da neko od dvojice pomenutih preuzme kormilo vlasti do promene izbornog sistema. Pri tom je Marini (74) poznati sindikalista i Prodijev partijski kolega, a Bertinoti dugogodišnji zagovornik izbornih reformi. Kako je javila ova agencija, Napolitanovi kandidati za premijersko mesto su i Mario Monti, bivši evropski komesar za tržišno nadmetanje, i guverner centralne italijanske banke Mario Dragi.
Vlade kratkog veka
Za ponedeljak i utorak su zakazani susreti sa liderom najjače opozicione stranke Silviom Berluskonijem (Forca Italija) i prvacima Demokratske partije koja je doskora bila stub vladajuće koalicije. Napolitano može slobodno da računa na to da će svaki od 24 politička lidera koji mu dolaze u posetu u Palaco del Kvirinale imati stav koji se razlikuje od ostalih.
Upravo je krajnje fragmentisan partijski sistem razlog čestih institucionalnih kriza na Apeninskom poluostrvu. Napolitanov strah je da nova vlada, izabrana po neizmenjenom sistemu koji mnoštvu malih partija pruža ulazak u skupštinu, neće drugo trajati.
– I levica i desnica znaju da ovaj sistem stvara nestabilnost – objasnio je politikolog Franko Pavončelo za AFP.
Doskorašnju vladu levog centra činilo je čak devet partija koje su jako držale do svog identiteta. Prodi je pokušao da balansira između demohrišćana, komunista, prokatolika i partija na centru. Maksimum koji je izvukao bio je 20 meseci, što je čak dug period opstanka vlade za italijanske prilike. Posle meseci trzavica, ucena iz koalicije, skandala sa nagomilanim smećem na napuljskim ulicama i ostavkom ministra pravde Klementea Mastele (Udeur), Prodijev kabinet konačno je pao prekjuče u gornjem domu, Senatu, sa 161 glasom „protiv” i 156 glasova „za”.
Italijanski senatori tokom ove sednice su za medije spremili pravi spektakl. Glasanje o poverenju vladi izazvalo je buru niskih strasti, pa su se poslanici vređali, psovali i obračunavali se fizički. Reči senatora iz stranke Udeur Stefana Kusumana (60), da će i pored protivljenja svoje stranke podržati Romana Prodija, povećale su temperaturu u već uzavrelom parlamentu. Razjaren odlukom stranačkog kolege, senator Tomazo Barbato je nasrnuo na Kusumana, pljunuo ga i nazvao pogrdnim imenima. Kusuman je usred ovog skupštinskog cirkusa zaplakao, onda se i onesvestio pa su ga iz sale izneli na nosilima.
Šampanjac iz poslaničkih klupa
Kako je sve to podneo premijer? Nekadašnji univerzitetski profesor, predsednik Evropske komisije i čovek čija je vlada već nakratko bila pala u februaru prošle godine, mirno je čekao neizbežno. Opozicionari su rezultate glasanja proslavili otvaranjem šampanjca nasred parlamenta, dok se na zvuk uzletelog čepa Prodi uputio ka zgradi predsedništva.
Za razliku od poraženog Prodija koji je pomirljivo podneo ostavku posle suda senatora, najjači opozicionar Silvio Berluskoni (71) tek je počeo da likuje. Njegovi „postfašistički” saveznici izašli su na ulice da proslave Prodijevu ostavku. Najbogatiji Italijan, medijski mogul i bivši premijer odbacio je formiranje tehnokratske vlade i pre nego što će se susresti sa predsednikom. Svestan da ankete pokazuju da bi njegova desničarska Forca Italija pobedila na izborima, odmah je zatražio da se raspišu izbori. Britanski „Gardijan” saznaje u „Forca Italiji” da Berluskoni očekuje da će postati premijer najkasnije do jeseni. Ne razmišlja previše o tome da bi i on, kao i svi prethodni italijanski premijeri, morao da oformi široku koaliciju i stalno strepi od pada vlade. Berluskoni je svestan da su Italijani sada jako nezadovoljni vladom koja je pala. Prema skorašnjim istraživanjima, građani veruju da je „napuljska kriza” pokazala nemoć i pasivnost vlade, smetale su im svađe unutar vladajuće koalicije, a posebno su osramoćeni činjenicom da su tradicionalno slabije plaćeni Španci počeli da zarađuju više od Italijana. Niko i ne očekuje od opozicije vođene Berluskonijem da ne iskoristi ovako savršen trenutak.
J. Stevanović
[objavljeno: 26/01/2008.]
